Supermoć ili PROKLETSTVO? Kako je moguće da se ova žena SEĆA svih događaja, čak i kada je bila BEBA?

Da li ste ikada pomislili kako bi bilo sjajno da imate mozak nalik računaru i da možete da se setite svakog detalja iz svog života? Bila bi to prava supermoć.

Štaviše, takvu "supermoć" neki ljudi zaista imaju, ali prema iskustvu koje je podelila jedna žena, moglo bi se reći da je to više prokletstvo nego blagoslov, piše UNILAD.

Rebeki Šarok je 2013. godine dijagnostikovano stanje poznato kao "vrlo superiorno autobiografsko pamćenje" (HSAM). Poznat i kao hipertimezija, ovaj jedinstveni sindrom zdravstveni stručnjaci definišu kao "sposobnost da se sa velikom preciznošću priseti gotovo svakog događaja iz života."

Rebeka je ovu sposobnost imala čitav život, ali tek nakon zvanične dijagnoze pre više od deset godina saznala je zašto može tako živo da prizove prošlost. Njeno pamćenje je toliko dobro da se čak seća stvari iz vremena kada je bila beba.

"Kada sam imala otprilike nedelju dana, sećam se da sam bila umotana u ovu ružičastu pamučnu dekicu," ispričala je za BBC News 2017. godine.

"Iz nekog razloga, uvek bih znala kada me drži mama. Instinktivno sam to osećala, i ona mi je bila najdraža osoba."

Odrastajući, Rebeka je uvek mislila da se svi sećaju stvari kao ona, pa je bila zbunjena kada je videla vesti o ljudima poput nje koji su proglašavani "neverovatnima."

Prisustvujući gledanju jednog priloga na televiziji iz januara 2011. godine, Rebeka je rekla: "Dok su ti ljudi prepričavali svoja sećanja, novinari su govorili kako je to neverovatno i zadivljujuće. A ja sam pitala roditelje zašto to zovu neverovatnim — zar to nije normalno?"

Roditelji su joj tada objasnili da je njeno pamćenje vrlo jedinstveno i da misle kako bi mogla imati HSAM, poput ljudi iz vesti. Dve godine kasnije, njihove sumnje su se potvrdile i Rebeka je dobila zvaničnu dijagnozu.

Prema izveštaju emisije 60 Minutes Australia iz 2019. godine, ona je bila jedina Australijanka kojoj je dijagnostikovan HSAM. Iako mnogi ovu retku sposobnost smatraju izuzetnom, Rebeka kaže da ima i negativne strane jer joj sećanje na tužne ili stresne događaje vraća sve emocije koje je tada osećala.

"Ako se prisetim nekog događaja iz doba kada sam imala tri godine, moja emocionalna reakcija je kao kod trogodišnjakinje, iako su moj um i svest odrasli," pojasnila je.

Drugim rečima, ako se seti nečega negativnog, emocije iz tog iskustva joj se vraćaju.

"Ponekad mi ljudi kažu da jednostavno namerno ne želim da pustim prošlost i da se previše fokusiram na negativne stvari u svom životu. Strašno je biti medicinska iznimka jer vrlo malo ljudi razume kroz šta prolaziš i gotovo da ne postoje tretmani za to. Prisustvo ovakvih sećanja meni se jednostavno čini potpuno normalnim," rekla je.