10 zakona donesenih isključivo zbog određene osobe

Nekada je razlog bio politički obračun, nekada kazna, a u pojedinim slučajevima čak i pokušaj da se nekome pomogne. Od antičke Grčke do Amerike 20. veka, ovi zakoni pokazuju koliko daleko vlast može da ode kada želi da reši problem sa jednom osobom.

1. Pisac koji je rasplakao Atinjane

U antičkoj Atini pisac Frinih napisao je tragediju o padu Mileta, grčkog grada koji su Persijanci osvojili 494. godine pre nove ere. Predstava je Atinjane toliko potresla da su mnogi plakali i bili duboko uznemireni.

Umesto da autora pohvale zbog uspešne tragedije, vlasti su odlučile da ga kazne. Frinih je kažnjen sa čak 1.000 drahmi, a izvođenje predstave je zabranjeno. Razlog je bio neobičan: smatralo se da je podsećanje građana na ovu katastrofu izazvalo preveliku emocionalnu patnju.

2. Ciceron je postao meta zakona

Rimski političar Ciceron imao je mnogo neprijatelja. Jedan od njih bio je Publije Klodije, koji je uspeo da progura zakon kojim je Ciceron praktično postao njegova meta.

Ciceron je bio optužen zbog pogubljenja rimskih građana bez suđenja tokom gušenja Katilinine zavere. Zbog novog zakona morao je da napusti Rim, a njegova imovina je konfiskovana. Bio je to prilično elegantan način da se politički protivnik ukloni — prvo doneseš zakon, a onda ga primeniš na njega.

3. Tomas Straford osuđen zakonom

Engleski političar Tomas Straford imao je veoma moćne neprijatelje. Kada parlament nije bio siguran da će moći da ga osudi za veleizdaju kroz redovan postupak, pronađeno je drugo rešenje.

Parlament je 1641. doneo poseban zakon kojim je Straford proglašen krivim. Umesto da presuda bude rezultat klasičnog suđenja, sam zakon je poslužio kao sredstvo za njegovu osudu. Straford je potom pogubljen.

4. Pravila su promenjena zbog Sir Džona Fenvika

Krajem 17. veka Sir Džon Fenvik bio je optužen za učešće u zaveri protiv kralja Vilijama III. Postojao je, međutim, problem: za osudu za izdaju bila su potrebna dva svedoka, a tužilaštvo nije imalo dovoljno dokaza koji bi ispunili taj uslov.

Parlament je zato doneo poseban „Act of Attainder“, kojim je Fenvik proglašen krivim bez uobičajenog sudskog postupka. Fenvik je pogubljen 1697. godine.

5. Britanija je donela zakon zbog Napoleona

Posle poraza kod Vaterloa, Napoleon Bonaparta više nije predstavljao vojnu silu kakva je nekada bio, ali je britanska vlada morala da reši pitanje njegovog pritvora.

Napoleon je poslat na udaljeno ostrvo Svetu Jelenu, gde je trebalo da ostane pod nadzorom. Britanski parlament je 1816. doneo poseban zakon kojim je pravno regulisan njegov pritvor. Drugim rečima, zakon je imao veoma konkretnog čoveka na umu: Napoleona Bonapartu.

6. Monmut je osuđen pre nego što je uhvaćen

Džejms Skot, vojvoda od Monmuta, podigao je 1685. pobunu protiv svog strica, kralja Džejmsa II. Parlament je reagovao na prilično neobičan način. Donet je zakon kojim je Monmut proglašen izdajnikom i osuđen na smrt. Problem? U tom trenutku još nije bio uhvaćen.

Kada je kasnije zarobljen, zakon je već odredio njegovu sudbinu. Monmut je pogubljen iste godine.

7. Tomas Kromvel je izgubio zaštitu kralja

Tomas Kromvel bio je jedan od najmoćnijih ljudi u Engleskoj i jedan od najbližih saradnika Henrija VIII. Imao je ogromnu ulogu u reformama koje su promenile odnos Engleske prema Katoličkoj crkvi. Ali kraljeva naklonost mogla je brzo da nestane.

Kada se Henri VIII okrenuo protiv Kromvela, parlament je 1540. doneo zakon kojim je njegov bivši ministar proglašen izdajnikom. Kromvel je zatvoren i pogubljen. Čovek koji je nekada donosio zakone za kralja na kraju je postao razlog za donošenje zakona protiv sebe.

8. Edvard VIII dobio je zakon da bi mogao da abdicira

Ovaj primer je mnogo manje mračan.

Britanski kralj Edvard VIII želeo je da se oženi Amerikankom Volis Simpson. Pošto je ona bila razvedena, kraljeva namera izazvala je veliku političku i ustavnu krizu. Edvard je odlučio da se odrekne prestola.

Međutim, njegova abdikacija nije bila samo privatna odluka. Parlament je morao da donese poseban zakon kojim je njegovo odricanje od prestola pravno sprovedeno. Tako je jedan zakon bio praktično napravljen zbog jedne osobe — ali ovog puta da bi joj omogućio da napusti funkciju.

9. Ričard Nikson i njegove tajne trake

Afera Votergejt dovela je predsednika SAD Ričarda Niksona u jednu od najvećih političkih kriza u američkoj istoriji. Nikson je 1974. podneo ostavku, ali je ostalo pitanje šta će se dogoditi sa njegovim predsedničkim dokumentima i snimcima razgovora iz Bele kuće.

Američki Kongres je iste godine doneo poseban zakon kojim je regulisano čuvanje i kontrola njegovih predsedničkih materijala. Za razliku od mnogih ranijih primera, ovaj zakon nije imao za cilj da Niksona osudi. Cilj je bio da se spreči da važni istorijski dokazi nestanu ili budu pod njegovom potpunom kontrolom.

10. Žena kojoj je zakon doneo penziju

Poslednji primer pokazuje da poseban zakon ne mora uvek da bude kazna.Godine 1822. Pensilvanija je donela poseban zakon kojim je Moli MekKoli dodeljena godišnja naknada od 40 dolara zbog njenih zasluga povezanih sa Američkim revolucionarnim ratom.

Ona je bila povezana sa legendom o „Molly Pitcher“, ženi koja je, prema popularnoj priči, pomagala američkim vojnicima tokom rata. Za razliku od Straforda, Kromvela ili Fenvika, Moli nije bila meta političkog progona. Poseban zakon je ovog puta napravljen da bi joj država pružila finansijsku naknadu.

Kada zakon postane ličan

Ovi slučajevi pokazuju koliko pravo može biti neobično kada se sudari sa politikom i istorijom. Neki ljudi su dobili zakone koji su ih poslali u izgnanstvo ili smrt, dok je drugima poseban propis doneo novac ili omogućio da napuste presto.

Zajedničko im je samo jedno: njihova imena bila su toliko važna da je zakonodavac zbog njih morao da napravi izuzetak- promeni zakon, prenosi zanimljivostidana.com.