POSTOJI PRAVI NAČIN: Evo kako da se nosite sa ljudima KOJI VAS NE VOLE

Ne možemo se dopasti svima. I protiv toga ne treba da se borimo, već da naučimo da živimo sa tom činjenicom. Jer svet, nažalost, ne čine samo ljudi koji će vam se osmehnuti dok čekate u redu, podići rukavicu koju ste ispustili ili vam reći: „Kako vam lepo stoji ta boja.“

Postoje i oni drugi. Ljudi kojima se jednostavno ne dopadate. Ne zato što ste uradili nešto strašno, već ponekad bez ikakvog očiglednog razloga. Možda zbog sopstvene nesigurnosti, zavisti, potisnutih nezadovoljstava ili problema koje nesvesno projektuju na druge.

To ume da bude neprijatno. Naročito kada se trudite da budete pristojni, ne gurate se laktovima u javnom prevozu i ne pravite dramu oko sitnica. Upravo stari Jevreji su imali sjajnu mudrost za to.

Ne upadajte u zamku i ne borite se za naklonost onih kojima niste važni

Ipak, tuđe neprihvatanje može vas pogoditi kroz zajedljive komentare, pasivnu agresiju ili namerno ignorisanje. Upravo tada je važno da ne upadnete u zamku neprestanog objašnjavanja, pravdanja i pokušaja da dokažete kako ste zapravo dobra osoba.

Svaki put kada trošite snagu pokušavajući da se nekome dopadnete, plaćate visoku cenu. Dajete svoje vreme, pažnju i deo samopoštovanja.

A sve zato što se negde duboko u vama krije automatska misao: „Ako se nekome ne dopadam, znači da sa mnom nešto nije u redu.“

Ne znači.

Možda jednostavno niste osoba koja nekome odgovara. Kao što neko ne voli ljuti sos, tako ni vi ne morate biti po svačijem ukusu. To vas ne čini manje vrednim.

Zamislite sebe kao savršenu šoljicu kafe. Jake, aromatične, poslužene u prelepoj šolji. Ali neko uopšte ne voli kafu. Neko ima gastritis, a neko jednostavno više voli čaj.

Da li je zbog toga kafa postala loša? Naravno da nije. Isto važi i za vas.

Umesto da pokušavate da osvojite nečiju naklonost, bolje je da se povučete i sačuvate svoje dostojanstvo. Jer dokazivati sopstvenu vrednost osobi koja je unapred odlučila da joj ne odgovarate često je uzaludan posao.

To je beskrajna trka u kojoj ćete stalno biti korak iza.

A sada iskreno razmislite: kada ste se poslednji put zaista divili nekome ko je neprestano jurio za tuđim odobravanjem?

Verovatnije je da vam je takvo ponašanje stvaralo nelagodu. Slično je i sa drugima. Uporno ugađanje, iza kojeg se krije strah od odbacivanja, ne mora izazvati simpatije. Naprotiv, često zamara.

Ponekad je ignorisanje najbolji odgovor

Kada neko namerno pokušava da vas povredi, najčešće očekuje reakciju. Bilo kakvu.

Uvređenost, bes, sarkazam – sve to može postati gorivo za nastavak sukoba. Osoba koja vas provocira može uživati u tome što vidi da ste izgubili kontrolu.

Zato je ponekad najbolji odgovor da joj ne pružite reakciju koju očekuje.

To ne znači da treba da postanete hladni i bezosećajni, već da odbijete da učestvujete u igri koju vam neko nameće.

Jedna od tehnika koja se koristi u ovakvim situacijama poznata je kao metoda „sivog kamena“. Suština je u tome da ostanete emocionalno neutralni i da ne dajete dodatni povod za raspravu.

Ne morate da se pravdate, raspravljate, smejete provokacijama niti da na svaku primedbu odgovarate.

Ako neko želi da vas isprovocira, nemojte mu pružiti zadovoljstvo burne reakcije. Ako pokušava da vas uvuče u svađu, ne prihvatajte poziv.

Na primer, neko vam kaže:

„Opet si sve uradila po svom, kao i obično.“

Umesto dugog objašnjavanja, možete jednostavno odgovoriti:

„Da, moguće.“

I tu se razgovor završava.

Nema svađe, nema burnih emocija, nema nepotrebnog dokazivanja. Samo miran odgovor koji ne ostavlja mnogo prostora za nastavak provokacije.

Naravno, ova metoda nije rešenje za svaku situaciju, naročito kada je potrebno jasno se suprotstaviti ozbiljnom uznemiravanju ili zaštititi sopstvena prava. Ipak, može biti korisna kada neko pokušava da izazove besmislenu raspravu.

Postoji još jedan način da odgovorite na neprijatne komentare: preusmerite razgovor sa emocija na činjenice.

Ako vas neko kritikuje, pitajte:

„Šta tačno predlažeš da promenim?“

Ili:

„Na osnovu čega si došao do takvog zaključka?“

Mnoge zajedljive primedbe nemaju stvarnu osnovu. Kada od osobe zatražite konkretno objašnjenje, može se ispostaviti da iza njenih reči ne stoji ništa više od želje da vas povredi.

Pokušajte da razumete šta se krije iza tuđe netrpeljivosti

To ne znači da treba da saosećate sa svakim ko se prema vama ponaša loše.

Ipak, ponekad je korisno da se zapitate: „Šta se zapravo događa sa tom osobom?“

Možda živi u neprestanoj anksioznosti. Možda oseća zavist. Možda je nekada doživela nešto bolno, a vi ste je, sasvim slučajno, podsetili na to iskustvo.

Ljudi mogu razviti netrpeljivost iz različitih razloga. Ponekad ona ima veze sa njihovim ličnim iskustvima, unutrašnjim sukobima, strahovima ili nezadovoljstvom.

U psihologiji se govori i o projekciji, odnosno pripisivanju sopstvenih neprihvatljivih osećanja ili osobina drugima, kao i o prenosu emocija iz ranijih odnosa na ljude iz sadašnjosti.

Nekada jedan topao gest može promeniti tok komunikacije.

Umesto zajedljive opaske možete uputiti dobronamerno pitanje. Umesto da uzvratite istom merom, možete izreći neutralan, iskren kompliment.

Ponekad takav pristup razoruža sagovornika.

Ali važno je da zapamtite nešto: trud da popravite odnos ima smisla prvenstveno onda kada vam je do te osobe zaista stalo.

Možda je reč o nadređenom, članu porodice ili bliskom kolegi sa kojim morate svakodnevno da sarađujete. Sasvim je drugačije kada je u pitanju nepoznata osoba koja ostavlja uvredljive komentare na internetu.

Čak i ako razumevanje tuđeg ponašanja ne dovede do prijateljstva, ono vam može pomoći da smanjite unutrašnju napetost.

Prestajete da svaku neprijatnost doživljavate kao dokaz da sa vama nešto nije u redu.

Shvatate da tuđa netrpeljivost ponekad govori više o problemima osobe koja je pokazuje nego o vama.

Postavljanje granica nije nepristojnost, već znak zrelosti

Ako neko neprestano narušava vaš lični prostor, upućuje zajedljive komentare, kritikuje vas ili pokušava da vam nametne svoju volju, važno je da takvo ponašanje zaustavite.

Ne morate biti grubi. Dovoljno je da budete jasni i odlučni.

Možete reći:

„Ne prija mi ton kojim razgovaraš sa mnom.“

„Ne želim da razgovaram o tome.“

„Hajde da promenimo temu.“

Najvažnije je da ne osećate obavezu da se beskrajno pravdate. Preterano objašnjavanje nekada samo daje drugoj osobi dodatni prostor da nastavi sa pritiskom.

U takvim situacijama može pomoći tehnika „pokvarene ploče“.

Njena suština je jednostavna: jasno izgovorite svoju granicu, a ako je sagovornik ne prihvati, mirno ponovite istu poruku. Bez povišenog tona, bez dodatnih objašnjenja i bez ulaska u raspravu. Ako je potrebno, ponovite je još jednom.

Ponekad je nekoliko doslednih ponavljanja dovoljno da druga osoba shvati da nećete promeniti stav samo zato što vas pritiska. A ako ni to ne pomogne, imate pravo da prekinete razgovor ili se udaljite. Niko nije dužan da beskrajno trpi nepoštovanje svojih granica.

Ako osećate da vam je teško da kažete „ne“, možda bi bilo korisno da o tome razgovarate sa psihologom.

Ne zato što ste slabi, već zato što se postavljanje granica može učiti i vežbati. U sigurnom okruženju, uz stručnu podršku, možete postepeno naučiti da odbijete ono što vam ne prija, sve dok takav način komunikacije ne postane prirodan.

Najveća snaga krije se u tome da pažnju vratite sebi

Umesto da satima razmišljate o tuđim rečima, pogledima i nezadovoljstvu, pokušajte da pažnju usmerite na sopstveni život.

Pažnja je poput novca. Onaj kome je neprestano poklanjate dobija sve više prostora u vašim mislima.

Želite li da hranite svog unutrašnjeg kritičara? Nastavite da razmišljate o svakoj uvredi, neprijatnom pogledu i nečijem odbijanju.

Ali ako želite da ojačate sopstveno samopouzdanje i unutrašnju stabilnost, počnite da birate sebe.

Odlazite na mesta na kojima se osećate dobro. Družite se sa ljudima koji vas poštuju, razumeju i cene.

I ne zaboravite jednu zanimljivu misao starih Jevreja:

„Tamo gde vas vole, odlazite retko. Tamo gde vas mrze, ne odlazite nikada.“

U toj jednostavnoj rečenici krije se važna životna lekcija.

Ne zloupotrebljavajte pažnju ljudi koji vas vole. Nemojte im se nametati i ne mešajte ljubav sa pravom da od drugih zahtevate baš sve. Ali isto tako, nemojte svesno odlaziti tamo gde vas stalno povređuju, ponižavaju ili odbacuju. Nema potrebe da ulazite na bojno polje na kojem ste unapred određeni za metu.

Ostanite uz ljude pored kojih možete slobodno da dišete. Uz one pred kojima ne morate neprestano da dokazujete da niste krivi. Uz ljude koji vas slušaju ne zato što moraju, već zato što iskreno žele da vas čuju. Svet je veliki. U njemu postoje ljudi kojima odgovarate upravo takvi kakvi jeste.