Danas je Preobraženje Gospodnje: Zašto se ovaj veliki praznik slavi uz grožđe, ribu i vino i šta simbolizuje Hristovo preobraženje

Preobraženje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. Slavi se na Istoku od VII veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, a drugi u Iloku.

Uvek posna trpeza 

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom. Danas se na kraju Svete Liturgije služi obred sveštanja grožđa. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.

Kako izgleda ikona Preobraženja i gde se praznik proslavlja

Na ikoni Preobraženja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Ima brojnih hramova posvećenih ovom prazniku, u Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i drugi, kao i manastira, kao što je Preobraženje u Ovčaru. Jedan od najupečatljivijih opisa praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovića, koji dočarava proslavu u slavnoj Sent Andreji. I danas se Srbi u Mađarskoj na ovaj praznik masovno okupljaju. Negde se na današnji dan održavaju sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i drugde.

Sveto predanje

Prema jevanđeljskom predanju, Isus je treće godine svoje propovedi poveo Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor da se pomoli. Dok se molio, njegovo lice je zasijalo, a odeća mu je postala blistavo bela. Pred trojicom apostola, Isus je tako pokazao deo svoje božanske prirode.

Tada su se pojavili Mojsije i Ilija i razgovarali sa Isusom o njegovoj smrti koja će se dogoditi u Jerusalimu. U tom trenutku ih je prekrio svetao oblak, a iz oblaka se čuo glas Boga Oca koji je rekao da je Isus njegov voljeni Sin i da njega treba slušati.

Apostoli su se uplašili i pali na zemlju. Isus im je prišao, dotakao ih i rekao da ustanu i da se ne plaše. Kada su podigli pogled, više nije bilo ni oblaka ni Mojsija i Ilije. Pred njima je ponovo bio samo Isus, u svom uobičajenom izgledu, pa su zajedno sišli sa gore.

Preobraženjem je Bog Otac još jednom potvrdio da je Isus njegov Sin, kao što je to učinio i ranije, na reci Jordan. Pojavljivanje Mojsija i Ilije imalo je dodatno značenje. Oni su predstavljali najveće proroke Starog zaveta, a njihovo pojavljivanje uz Isusa pokazalo je apostolima da on nije samo još jedan prorok, već da ima mnogo veću ulogu.

Isus je sa sobom poveo samo Petra, Jakova i Jovana jer je znao da će Juda kasnije da ga izda. Ipak, nije želeo da Juda ostane potpuno sam i da kasnije svoje izdajstvo opravdava time što nije bio među apostolima koji su prisustvovali Preobraženju.