Želite da znate da li vas neko zaista sluša? Obratite pažnju na to KAKO TREPĆE!

Treptanje je ključno za održavanje zdravlja očiju, a obično u minuti, gotovo nesvesno trepnemo nekoliko puta.

Ipak, možda ćete više obraćati pažnju na svoje treptaje nakon rezultata novog istraživanja koje povezuje treptanje s kognitivnim opterećenjem.

Istraživači u Kanadi otkrili su da ljudi obično trepću ređe dok slušaju nekoga kako govori, posebno kada postoji pozadinska buka.

"Želeli smo da saznamo da li na treptanje utiču faktori okoline i kako je ono povezano s izvršnim funkcijama mozga. Na primer, da li postoji strateško vreme treptanja osobe kako ne bi propustila ono što se govori?", rekla je Penelope Kupal, istraživačica psihologije na Univerzitetu Konkordija u Montrealu.

Da bi to otkrili, tim je sproveo dva eksperimenta sa ukupno 49 učesnika, prateći broj treptaja dok su volonteri slušali izgovorene rečenice.

Dva ključna faktora su bila podešavana tokom eksperimenta: svetlosni uslovi i pozadinska buka, koje su činile slušanje težim ili lakšim.

Nije bilo značajnih promena u treptanju pod različitim svetlosnim uslovima, što sugeriše da je kognitivni napor razumevanja govora, a ne vizuelni napor, glavni faktor koji utiče na treptanje.

Iako se prosečan broj treptaja razlikovao među učesnicima, tendencija smanjenja broja treptaja po minuti bila je konzistentna u celoj grupi. U skladu s prethodnim studijama, ovo sugeriše da trepćemo ređe kada mozak intenzivnije obrađuje zvukove.

"Ne trepćemo nasumično. Zapravo, trepćemo sistematski ređe kada je prisutna važna informacija", kaže Kupal.

Istraživači nisu proučavali zašto su povezani razmišljanje i treptanje, ali imaju nekoliko pretpostavki. Na primer, mozak može da uspori treptanje kako bi bilo manje prekida u vizuelnim informacijama koje dolaze iz očiju.

"Naša studija sugeriše da je treptanje povezano sa gubitkom informacija, kako vizuelnih tako i auditivnih. Pretpostavljamo da je zato treptanje suzbijeno kada dolazi važna informacija", kaže Mikael Deroš, istraživač psihologije i inženjer akustike s Univerziteta Koncordija.

Postoje i istraživanja koja sugerišu da treptaji deluju kao mentalna pauza dok mozak obrađuje napisane rečenice ili reaguje na emocionalne podražaje. Ređe treptanje može biti znak da mozak aktivno obraća pažnju.

"Moguće je da sličan mehanizam postoji i u auditivnom sistemu, prilagođavajući principe zapažene u vidu kako bi optimizovao obradu zvuka i smanjio prekide u auditivnoj pažnji", pišu istraživači u svom radu.

U budućnosti, obrasci treptanja mogli bi da se koriste kao još jedan način procene kognitivnog opterećenja i obrade informacija u mozgu, otkrivanja kada je mozak zauzet i možda prepoznavanja znakova kognitivnih problema - slično kao kod proučavanja govora i sluha.

Ipak, naučnici će morati da prikupe mnogo više podataka kako bi utvrdili da li ove veze zaista postoje.

"Da bismo bili potpuno uverljivi, moramo mapirati precizno vreme i obrazac gubitka vizuelnih i auditivnih informacija tokom treptaja. To je logičan sledeći korak", kaže Deroš.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Trends in Hearing.

Komentari (0) Ostavi komentar