Psiholog otkriva kako redosled rođenja utiče na naš karakter

Ipak, Ketrin Kar, autorka knjige koja se bavi složenim odnosima između braće i sestara, ističe da redosled rođenja može uticati na oblikovanje identiteta, ali ga nikada ne određuje u potpunosti.

Najstarije dete se uvek se oseća zapostavljeno

"Dinamika odnosa među braćom i sestrama gotovo da je beskrajno složena", rekla je Kar za Newsweek.

"Prvorođeno dete uvek će biti prvo i često će se osećati zapostavljeno dolaskom nove dece. Najmlađe će, pak, uvek biti poslednje i stoga nikad neće biti 'svrgnuto s trona' na isti način. Beskrajno je zanimljivo to analizirati."

Stereotipi nisu sudbina

Kad je reč o samom redosledu rođenja, Kar naglašava da on nije sudbina. Veliki deo onoga što "znamo" o toj temi potiče od austrijskog psihoterapeuta Alfreda Adlera, koji je smatrao da su prvorođena deca savesna i opterećena odgovornošću, najmlađa deca sklona riziku i šarmantna, a srednja prilagodljiva, ali i nesigurna.

Iako su ti stereotipi duboko ukorijenjeni u popularnoj kulturi, Kar ističe da su nedovoljni za objašnjenje stvarnog razvoja braće i sestara, čak i ako u sebi nose zrno istine.

Važnost okoline i razlikovanja

"Važno je koliko se vremena naši životi preklapaju u istom okruženju, kao i koje sve sile deluju u tom okruženju", pojasnila je.

"Velika razlika u godinama, na primer, značiće da mlađe dete odgajaju puno stariji i umorniji roditelji, koji u trenutku njegovog dolaska možda imaju znatno manje vremena i novca, ili pak znatno više. Vode u kojima plivaju braća i sestre uvek su drugačije."

Jednako je važna i teorija diferencijacije koju je razvila psihološ Frances Fuchs Schachter. Prema njoj, deca aktivno stvaraju različite identitete kako bi smanjila međusobno takmičenje i osećala se jedinstvenim. Ako je jedno dete "akademski tip", drugo može da se okrene kreativnosti ili humoru. S vremenom te uloge postaju do njihovih međusobnih odnosa, ali i odnosa s roditeljima.