Mnogi imaju OVU NAVIKU, a ne znaju da može biti OPASNA! Evo zašto NE TREBA da ostavljate sudove preko noći u sudoperi

Praznično razdoblje često znači obilje hrane, manjak energije i beskrajne gomile prljavog posuđa. Nakon obilnog obroka mnogima se čini bezazlenim da ostave tanjire u sudoperu “da se otope”. Međutim, naučna istraživanja upozoravaju da je upravo sudopera jedno od mesta s najvećom koncentracijom bakterija u domaćinstvu, što ostavljanje posuđa u njemu čini potencijalno opasnom navikom.

Sudopera kao leglo bakterija: šta su naučnici otkrili

Istraživanje sprovedeno 2019. godine na Univerzitetu "Cardiff Metropolitan" pokazalo je da kuhinjske sudopere i slavine sadrže najveću količinu bakterija u domaćinstvu. Naučnici su uzimali uzorke s kuhinjskih površina u 46 domova u Ujedinjenom Kraljevstvu, pa su utvrdili da su upravo sudopere najkontaminiranije tačke.

Razlog tome, objašnjavaju istraživači, leži u činjenici da sudopere redovno dolaze u dodir sa sirovom hranom i nečistim rukama, a pritom su često vlažne, što stvara idealne uslove za razmnožavanje mikroorganizama.

Među najčešće identificikovanim bakterijama bile su Bacillus subtilis, pronađena u 57 posto kuhinja, Enterobacter cloacae u 52 posto, druge vrste roda Enterobacter u 26 posto, Klebsiella pneumoniae u 24 posto, Escherichia coli u 20 posto, pa Pseudomonas aeruginosa u 15 posto kuhinja. U uzorcima su takođe zabeležene bakterije roda Staphylococcus i Micrococcus.

Neke od tih bakterija, poput E. coli i stafilokoka, poznate su kao patogeni koji mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene tegobe, zbog čega sudopera nije mesto na kojem bi posuđe trebalo dugo da stoji.

Zašto je potapanje posuđa posebno rizično

Situacija postaje još nepovoljnija ako se tanjiri puni ostataka hrane ostave u toploj vodi. Takvo okruženje idealno je za rast bakterija, koje se u tim uslovima mogu ubrzano razmnožavati. Ali ni ostavljanje posuđa na suvom preko noći nije sigurno rešenje.

Dr. Brian Labus, vanredni profesor epidemiologije i biostatistike u Školi javnog zdravstva Univerziteta Nevada, za Reader’s Digest ističe:
„Ako se predmeti potapaju u vodi punoj štetnih bakterija, to kasnije otežava njihovo potpuno uništavanje tokom pranja.“

Dodaje i da suva okolina može usporiti rast bakterija, ali ih ne mora uništiti:

„Suvi uslovi mogu sprečiti razmnožavanje bakterija, ali to ne znači da one ne mogu preživeti i kasnije se ponovno razviti. Ako hrana stoji napolju, ona može privući insekte koji potom šire bakterije po celoj kuhinji.“

Ni ručno ni mašinsko pranje nisu uvek dovoljni

Čak i oni koji su uvereni da posuđe peru temeljno možda se varaju. Istraživanje iz 2003. godine ispitivalo je kako se najčešći uzročnici trovanja hranom, poput salmonele, kampilobaktera i E. coli, ponašaju pri različitim metodama čišćenja kuhinje. Testirane su razne temperature vode, količine deterdženta, prisutnost ostataka hrane i proces sušenja.

Zaključak je bio jasan: deo štetnih bakterija može preživeti uobičajeno ručno pranje i sušenje posuđa. Dodatno, istraživanja su pokazala da ni mašine za pranje posuđa ne uklanjaju uvek sve opasne mikroorganizme s tanjira, čaša i pribora za jelo.

Najsigurnijom metodom pokazala se upotrea mašine za pranje sudova s opcijom pregrejane pare, koja kuhinjski pribor izlaže vrlo visokim temperaturama najmanje 25 sekundi.

Kako smanjiti rizik i zaštititi zdravlje

Najbolja zaštita od bakterija u kuhinji jeste pranje posuđa što je pre moguće, bez gomilanja tanjira u sudoperi. Ako to nije izvodljivo, važno je redovno dezinfikovati sudoperu, naročito u razdobljima pojačane upotrebe, poput praznika.

Dr. Labus savetuje da se sudopera najpre opere sapunicom, a zatim dezinfikuje antibakterijskim sredstvom ili sredstvom koje sadrži izbeljivač. Naglašava da sredstvo ne treba odmah ispirati, već ga treba ostaviti na površini dovoljno dugo kako bi učinkovito uništilo bakterije.