Ovaj RODITELJSKI TRIK gradi dečje SAMOPOUZDANJE! Kako funkcioniše pozitivno ogovaranje?

Ako misliš da dete ne čuje tvoje reči kad ga hvališ “iza leđa”, varaš se. Pozitivno ogovaranje je trend koji pokazuje da upravo ti slučajni komplimenti neguju samopouzdanje.

U viralnom TikTok videu, korisnica @hannahwiththelipstick snimila je svoju ćerkicu kako sedi za kuhinjskim stolom, mirno jede nagece i ne izgovara ni reč... dok roditelji “iza njenih leđa” oduševljeno pričaju o njoj.

„Bila je tako dobra danas... Svi je vole... Deca su bila presrećna kad su je videla.“ A ona? Samo sedi, ćuti i polako se osmehuje – onako kako to znaju samo deca koja osećaju da su viđena".

Ovaj trenutak deo je sve popularnijeg roditeljskog trenda koji se zove pozitivno ogovaranje – kada hvališ dete kao da ono ne sluša, iako jako dobro zna da govoriš o njemu.

Šta je tačno pozitivno ogovaranje?

Na prvu loptu, “pozitivno ogovaranje” zvuči kao kontradiktoran pojam. Ali roditelji koji ga praktikuju kažu da ima posebnu čaroliju. Suština je da pohvališ dete ne direktno njemu, već nekom drugom u njegovoj blizini – možeš to reći partneru, baki, deki, čak i psu – sve dok znaš da male uši slušaju.

Dete tada ne prima kompliment „u lice“, već ga samo „prisluškuje“ – i baš zato mu zvuči iskrenije. Psiholozi potvrđuju da ovakve pohvale mogu imati jači efekat od onih direktnih. Kada dete „slučajno“ čuje da roditelji govore nešto lepo o njemu, ono to doživljava kao autentičan uvid, ne kao rečenicu iz obaveze.

Zašto roditelji to sve češće koriste?

Zato što deluje. I zato što je jednostavno. U vremenu kada mnogi roditelji žele da odgaje emocionalno stabilnu, svesnu decu, ali istovremeno stalno sumnjaju da li nešto rade kako treba – ovakvi trenuci deluju kao potvrda: „Aha, ipak radimo nešto dobro.“

Kada dete zadrži osmeh jer je čulo da ste ponosni na njega, a vi se pravite da ništa ne primećujete – to su one male, tihe pobede roditeljstva koje znače sve.

Kako to koristiti kod kuće?

Ne treba ti nikakav scenario, kamera niti posebna priprema. Dovoljno je da u običnom trenutku izgovoriš nešto lepo – ne direktno detetu. Evo nekoliko primera:

Dok se igraš sa mlađim detetom:
„Tata, jesi li video kako je pomogla bratu? Baš me dirnulo.“

Pred psom (da, ozbiljno):
„Znaš li ti kako se on danas lepo ponašao kod doktorke? Baš sam ponosna.“

Na telefonu, pred bakom:
„Ma ona ti je sama sklonila igračke, nisam je ni morala pitati. Tako postaje odgovorna.“

Tokom večeri, kao podsetnik:
„Rekla sam tati kako si se lepo ponašala danas u prodavnici. I on je bio jako ponosan.“

Što više ističemo njihove dobre osobine – čak i “usput” – to više deca veruju da su upravo takva. Deca nas stalno slušaju. Čak i kad se prave da nisu tu, njihove male uši upijaju sve, naročito ono što se kaže kad misle da nisu u centru pažnje.

Zato, sledeći put kada tvoje dete uradi nešto lepo, hrabro ili jednostavno divno – reci to naglas. Ne direktno njemu, već onako, usput. Možda će baš ta „slučajno“ uhvaćena rečenica postati glas koji će nositi u sebi ceo život.