Nervira vas, ali ova loša navika kod dece je znak da imaju genijalan um

Pre nego što vas sledeći put vaše dete iznervira i pomislite da u kući imate malog prevaranta, stanite. Psiholozi kažu: laganje u ranom detinjstvu nije samo normalno, nego i znak zdravog razvoja.

"Mama je rekla da smem!" (nije) 

Negiranje da nije prolio sok, nego je to bila maca, optuživanje dečaka koji je iz razreda otišao pre dva meseca ili tvrdnje da je mama već sve dozvolila, sve to spada u klasični dečji repertoar.

Možda vas iznenadi, ali prema istraživanjima dr Kanga Lija, profesora psihologije sa Univerziteta u Torontu, deca počinju da lažu već s dve godine. Do treće godine laže oko 50% dece, a do četvrte čak 80%! I ne samo to: što je dete "uspešnije" u laganju, veća je verovatnoća da ima razvijenije psihološke sposobnosti.

Za laganje, dete mora da ima dve ključne sposobnosti:

1. Razumevanje da drugi ne znaju ono što ono zna 

Dete mora da shvati da svaka osoba ima svoj um, svoja znanja i uverenja i da može sakriti informaciju ako želi.

2. Samokontrolu 

Da bi laž bila uverljiva, dete mora da kontroliše govor, izraze lica i ponašanje. A to zahteva ozbiljnu mentalnu koordinaciju! Zato, koliko god frustrirajuće (ili zabavno) bilo slušati izmišljotine, zapravo je reč o pokazatelju inteligencije, maštovitosti i individualizacije.

Zašto deca lažu? 

U tom uzrastu većina laži nije zlonamerna. Deca žele da izbegnu kaznu, dobiju nagradu, privuku pažnju ili, jednostavno, jer im je zabavno. Neretko ni sama ne razlikuju stvarnost od mašte, jer je to doba fantazije, pretvaranja i igre.

Psiholog dr Majkl Brodi kaže da mala deca jednostavno još ne razlikuju u potpunosti istinu od fikcije. I to je sasvim u redu. U tom periodu život se živi kroz igru, priču i pretvaranje, a to su zdravi znakovi razvoja.

Kako reagovati kad dete laže? 

Važno je ne dramatizovati. Umesto da ih automatski grdimo, pomozimo im da prepoznaju razliku između mašte i stvarnosti. Razgovarajte, postavljajte pitanja, objasnite nežno šta je istina, a šta nije. Ovakvo ponašanje u ovoj fazi ne znači da dete neće razviti snažan moralni kompas. Naprotiv.

Laganje u ranom detinjstvu nije razlog za paniku, već prilika da vidimo kako se dečji um razvija. Deca uče kroz pokušaje, greške i granice koje im postavljamo. A ako vaše dete s vremena na vreme kaže nešto "sumnjivo", možda samo testira gde je granica.