LAVINA, VULKAN, TALAS... Koji je vaš orgazmični obrazac?

Nekad se intenzitet polako gradi pa odjednom dostigne vrhunac. Nekad dolazi u nekoliko talasa, a nekad sve deluje kao jedan veliki, nagli prasak. I ne, nije ti se učinilo.

Istraživanje koje je pratilo kontrakcije mišića karličnog dna pokazalo je da se obrasci razlikuju ne samo od žene do žene, već mogu da variraju i između različitih iskustava iste osobe. Istraživači su izdvojili tri dominantna obrasca i dali im prilično slikovita imena: lavina, vulkan i talas.

Lavina: prvo se zahukta, pa krene nizbrdo

Kod ovog obrasca mišići karličnog dna imaju viši nivo napetosti tokom stimulacije, a zatim tokom orgazma dolazi do opadanja kontrakcija. Zato su ga istraživači nazvali „lavina“: nešto se dugo nakuplja, a onda sledi snažno oslobađanje. U istraživanju je ovaj obrazac zabeležen kod 17 od 54 žene.

Drugim rečima, ako tvoj odgovor tela više liči na „skupljaj, skupljaj, skupljaj... i gotovo“, možda si baš u ovoj ekipi.

Vulkan: kratko zatišje, pa bum

Kod „vulkana“ situacija je drugačija. Napetost mišića karličnog dna pre orgazma ostaje relativno niža, a zatim naglo raste i prelazi u snažan obrazac kontrakcija. U studiji je ovo bio najređi obrazac, zabeležen kod 11 žena. Ime je, realno, prilično pogođeno. Nema mnogo najave, a onda se odjednom sve promeni.

Talas: jedna vožnja gore-dole

Ovaj obrazac je bio najčešći među učesnicama. Kod 26 od 54 žene primećen je ritam ponavljanih kontrakcija i opuštanja koji podseća na talas.

Umesto jedne velike kulminacije, mišići se više puta aktiviraju i opuštaju, stvarajući ritmičniji obrazac. Dakle, ako ti se čini da orgazam dolazi u nekoliko naleta umesto kao jedan veliki „klik“, upravo to istraživanje opisuje kao talas.

I šta ovo zapravo znači?

Ne znači da sada svaka žena mora da pronađe svoju etiketu i proglasi se „tim vulkan“ ili „tim talas“.

Istraživanje je zapravo zanimljivo upravo zato što pokazuje koliko ženski se*sualni odgovor može da bude različit. Autori su posmatrali fiziološki obrazac kontrakcija mišića karličnog dna, a ne pokušavali da naprave neku konačnu klasifikaciju svih mogućih subjektivnih doživljaja orgazma.

Još zanimljivije je to što je istraživanje koristilo Lioness vibrator sa senzorima, koji je beležio promene u pritisku, odnosno kontrakcijama mišića karličnog dna. Na taj način istraživači su mogli da vide fiziološke obrasce koji bi inače ostali potpuno nevidljivi.

Jer očigledno ne postoji jedan „pravilan“ način

Ženska se*sualnost je dugo bila mnogo manje istražena nego što bi trebalo, pa ovakvi podaci mogu da budu korisni upravo zato što pokazuju koliko se iskustva razlikuju. I možda je najzanimljivija stvar u celoj priči zapravo prilično jednostavna: ne postoji jedan univerzalni način na koji telo treba da reaguje.

Jednom može biti talas, drugi put lavina, treći put nešto što se uopšte ne uklapa u ovu podelu. I sasvim je u redu. Na kraju krajeva, telo očigledno nije dobilo dopis da mora svaki put da ponovi isti scenario.