Ako se pitate kako da poboljšate se*s - “PLEASURE MAPPING” je možda ključ!

Sertifikovana se*sualna stručnjakinja Điđi Engl objašnjava da je “pleasure mapping” praksa koja može da promeni način na koji se osoba odnosi prema svom telu i se*sualnosti. Umesto fokusiranja isključivo na genitalije, ova tehnika polazi od uklanjanja pritiska da se doživi orgazam i poziva na lagano istraživanje celog tela rukama, od ruku i stomaka do bedara i vrata.

Kada je reč o parovima, jedna osoba dodiruje drugu, pri čemu nema cilja penetrativnog se*sa ili orgazma. Osoba koja uživa u dodiru daje partneru/partnerki povratnu informaciju poput "nežnije", "sporije" ili "ostani tu", čime se gradi otvorenija komunikacija o užitku. Zatim se uloge menjaju. Naglašava se da ova praksa nije rezervisana samo za parove, već može da bude jednako ispunjavajuća i za solo istraživanje.

“Pleasure mapping” ohrabruje pomak od ciljno orijentisanog se*sa prema osećajima i telesnoj svesnosti. Se*s terapeuti je često preporučuju jer mnogi ljudi nikada nisu dobili priliku da izvan naučenih obrazaca otkriju šta im zaista prija. Eksperimentisanjem s različitim vrstama dodira, pritiskom i senzacijama, pojedinci beleže svoje reakcije - šta je prijatno, šta neutralno, a šta posebno prijatno.

Prema rečima Điđi Engl, ključna pozitivna stvar ove metode je u tome što stavlja naglasak na ono što je lično. Umesto nagađanja šta bi partner mogao da voli, ljudi dobijaju konkretne informacije o sopstvenom telu. To im omogućava da precizno objasne šta vole, ge i pod kojim uslovima im nešto prija. Metoda je naročito korisna za one koji se osećaju "odvojeno" od svog tela zbog stresa, srama ili navike da se*s brzo obave.

U “pleasure mappingu” ne postoji "ispravan" odgovor, već je cilj prikupljanje informacija o sopstvenom doživljaju. Time se neguje znatiželja i samoprihvatanje, a benefiti se mogu preneti i na partnerski odnos, ali pre svega jačaju odnos prema samom sebi.

Za početak se predlaže jednostavno "skeniranje" tela pomoću dodira. Ako neko počinje sam, preporučuje se da unapred odvoji vreme u kojem neće biti prekida, a zatim postepeno istražuje celo telo. Pri tom pritisak, brzina i vrsta dodira, variraju, dok osoba mentalno beleži koje su senzacije neutralne, koje su prijatne i šta bi želela još više. Cilj je više usmeriti pažnju na telesnu svesnost nego na direktno postizanje uzbuđenja.

Drugi solo pristup podrazumeva uključivanje različitih senzacija, poput dodira mekanom tkaninom, korišćenja ulja za telo ili igranja s različitim temperaturama. Parovi mogu zajednički da otkrivaju nove stvari tako što telo tretiraju kao mapu zona koje će vremenom istraživati. Jedna seansa može biti posvećena gornjem delu tela, druga unutrašnjim bedrima ili leđima.

Bez obzira na to da li neko mapira svoje telo sam ili s partnerom, zajednički imenitelj svih metoda je namera. Reč je o svesnom usporavanju, uklanjanju pritiska i tretiranju zadovoljstva kao prostora za istraživanje, a ne kao cilja koji se mora postići po svaku cenu.

Komentari (0) Ostavi komentar