Hotwifing: Trend koji bi trebalo da slavi žensku seksualnost – ali je zapravo iskorišćava

Jedan od najnovijih takvih primera je fenomen zvan hotwifing – koncept koji se možda na prvi pogled shvata kao izraz slobode i dogovorene otvorene veze, ali u svojoj suštini otkriva staro lice patrijarhata umotano u novo pakovanje.

Šta je zapravo hotwifing?

U osnovi, reč je o dogovoru u kojem žena ima seksualne odnose s drugim muškarcima uz znanje i često prisustvo svog partnera. Muškarac, s druge strane, ostaje emocionalno "veran", dok uživa u gledanju ili slušanju tih iskustava.

Ideja potiče sa aplikacije Wifey i vrlo brzo je prerasla u online trend – naročito među heteroseksualnim muškarcima – gde žena postaje "seksualni trofej" koji služi za ispunjavanje fantazija.

Da li je to stvarna seksualna sloboda?

Zagovornici ovog trenda tvrde da hotwifing može osvežiti vezu i doneti dozu uzbuđenja, ali ono što zabrinjava jeste okvir iz kojeg potiče: u većini slučajeva, scenario je skrojen prema muškim željama, dok žena postaje objekat – sredstvo za potvrdu muške potentnosti, a ne subjekt sopstvene želje.

Sam naziv "hotwife" (doslovno: "zgodna supruga") nije bezazlen – on implicira da je ženska seksualnost vredna samo kada je pod muškom kontrolom i za muško uživanje.

Umesto da žena bude subjekat sopstvene erotske autonomije, ona postaje alat za zadovoljenje tuđe fantazije. Nije slučajno što trend retko kada nosi obrnute uloge – sve je postavljeno kroz maskulinu prizmu dominacije i posmatranja.

Seksualnost vs. spektakl

Ono što ovaj trend čini opasnim nije sama praksa dogovorene otvorene veze – koja može biti zdrav i funkcionalan deo savremene seksualnosti – već njegova svrha. U hotwifingu, žensko telo i iskustvo se pretvaraju u predstavu, spektakl, nešto što je tu da potvrdi mušku poželjnost i kontrolu.

Pod plaštom seksualne slobode krije se veoma tradicionalna dinamika – muškarac kontroliše narativ, prostor i interpretaciju. A žena? Ona može "uživati", ali samo dok igra po pravilima njegovog scenarija.

Ako nešto deluje kao seksualna sloboda, ali služi da se potvrdi muška moć – onda to nije sloboda. To je nova forma stare kontrole. A prava seksualna ravnopravnost ne počinje sa time ko kome "dozvoljava", već sa pitanjem: ko ima moć da bira za sebe?