Voleli ste je kao Žaklinu iz “Porodičnog blaga”, a sada je gledate u “Igri sudbine”! Ko je glumica Biljana Nikolić KADA SE UGASE KAMERE?

Glumica Biljana NIkolić je za sajt PRVA.RS pričala kako ona doživljava svoj lik Leposave u seriji i koliko joj znači.

“Leposava je jedna neostvarena žena, koja je svoj život podredila detetu kroz koje želi da ostvari svoje ambicije, a da se pritom svakodnevno "sveti" svom bivšem mužu zbog  promašenog braka. Za mene je  usamljena i zaboravljena, jer je svoju svrhu ispunila, očuvala, odgajila, održavala domaćinstvo do momenta kada shvata da ništa nije ispalo onako kako je planirala. Iz tog razloga će pokušati da osigura svoju egzistenciju i status, ne birajući ni sredstva ni način. Lik je jasan, očigledni su motivi i razlozi njenih postupaka i reakcija. Uz dobre rediteljske indikacije a u dogovoru sa dragim kolegama, nije teško pripremiti se i graditi nešto što je u našem mentalitetu prilično zastupljen tip žene. To je posesivna majka koja u nedostatku svog, živi život svoje ćerke, preko koje opet opsesivno kontroliše i život svog bivšeg muža. Idealan materijal za domaću sapunicu”, iskrena je bila glumica.

Biljana priznaje da “na prvi pogled” ne vidi nikakve sličnosti između sebe privatno i Leposave u seriji, ali izričito zna šta joj kod svog lika smeta.

“Ne volim tu njenu drskost, gramzivost i što je tako namćorasta i ljuta na ceo svet. Divna mi je upornost, a usvojila bih njenu odlučnost. Meni je malo i žao nje, ne postupa se tako iz obesti, već iz nemoći i ponekad gluposti. Pa eto, svemu prethodno navedenom me je, ako ne naučila, bar me na to podsetila”.

Koje poruke, prema Vašem mišljenju, nosi ova serija?

“Mislim da svako učitava neku svoju poruku, shodno likovima i situacijama koje prati i u kojima se prepoznaje i zbog kojih gleda seriju. Naročito kada ima toliko intriga i zapletenih i nerazjašnjenih međuljudskih odnosa”.

Budući da je glumica Biljana Nikolić na snimanju najgledanije domaće sapunice tek nekoliko meseci, ipak je izdvojila kolegu koji predvodi sa komičnim situacijama na setu.

“Ono što iz dosadašnjeg skromnog iskustva sa ovog snimanja mogu da primetim je da je to jedan specifičan i organizovan mehanizam i način rada koji funkcioniše, pa nama koji smo novajlije u tome, preostaje samo da se prilagodimo takvim okolnostima. Kada je u pitanju zabava, zavisi kako-kad, ko je raspoložen, taj i zasmejava. Mido ponajviše!”

Foto: Prva TV Printcreen

Svi Vas pamtimo kao Žaklinu iz “Porodičnog blaga” I čini nam se da Vam je ta uloga donela popularnost. Koje uspomene Vi  imate na tu ulogu?

“To je bio moj prvi profesionalni angažman po završetku studija glume i ono čega se, između ostalog, sećam je ta panika i strah, da ne izneverim, da opravdam očekivanja, da ne razočaram. To mi je bilo najvažnije. Jer nije bilo lako deliti kadar sa takvim glumačkim veličinama. Podrazumeva se da mi je bila čast biti deo nečega što je tradicionalno obeležilo neko vreme. Što se popularnosti tiče, nisam ja stekla popularnost već lik koji sam igrala. Ja sam postala samo prepoznatljiva po liku koji se “primio” u narodu, ali je to zasluga dobro napisanog scenarija a ne moja, i sigurna sam da bi isti efekat bio da je igrala i neka druga koleginica. Suština je u lepoti dijalekta, mentaliteta i tim dijalozima koji su istiniti i životni, kao i vrsnim glumačkim autoritetima koji su se tako vešto njima poigravali”.

Kasnije je usledila uloga u seriji “Agencija za SIS”, a najveći deo karijere Biljana je posvetila pozorištu, igrajući u predstavama “Koreni”, “Tvrđava”, “Doktor Nušić”, “ Animals", "Za sada je sve OK”, "Režim ljubavi"  itd.

“Svako vreme nosi svoje breme”, kako kaže naš narod, pa je tada kao i sada vrlo izazovno i zahtevno “uploviti” u glumačke vode. Glumica nam je ispričala koliko je bilo teško tada, kada je ona počinjala.

“Ja sam imala mnogo sreće i vrlo brzo i lako ušla u teatar, dobila jedan lep repertoar u Kruševačkom pozorištu i priliku da radim sa božanstvenim glumcima i priznatim rediteljima velike i značajne pozorišne komade, tako da je moje iskustvo divno. Tome svedoči i činjenica da sam u tom pozorištu i danas. Kada kažem brzo i lako, mislim na to da sam prvu ulogu dobila na kastingu a zahvaljujući toj ulozi i stalni angažman u pozorištu. Dakle jedno je uslovilo drugo. Ali to je bilo drugačije vreme, bilo je manje glumaca i nisu baš svi bili kadri da ostanu u provincijskim pozorištima pa je samim tim i mogućnost bila daleko veća nego danas. S druge strane, danas se mnogo više radi i divno je što su ti mladi ljudi preduzimljivi, ne čekaju mnogo na druge i stvar uzimaju u svoje ruke. Mi smo jedni druge vukli, preporučivali uzajamno, hvalili, razmenjivali brojeve telefona i tako dolazili do angažmana. Ja volim da radim sa mladim kolegama i imam dosta prijatelja među njima”.

Glumica ističe da su je sve uloge koje je odigrala nečemu naučile.

“Valjda je to i zanimljivo kod tih uloga, sve te različite epohe, kulture, razni karakteri, od istorijskih, preko književnih do savremenih, fiktivnih i stvarnih likova iz okruženja. Nije svaka uspešna, česti su promašaji, zna da bude i dosadno, očekivanja velika a rezultat loš, ili suprotno, bez naročitih ambicija - a desi se čudo. Pravila nema a sve su to svojevrsne lekcije iz kojih se uči”.

Da li postoji neka nedosanjana uloga koju priželjujete?

“Ona koja ima neki značaj, koja može nešto da promeni, izmesti, pokrene, i na ličnom i svakom drugom nivou, za mene je uvek dobrodošla uloga. Prijalo bi nešto novo, što da sada nisam radila, u smislu žanra, forme, bilo da je radio-drama, audio knjiga, crtani film, svejedno”.

Biljana ističe da ne živi u prošlosti, već da ceni samo sada i sutra, a na pitanje šta joj više prija – pozorište, TV serije ili film, glumica je bila jasna.

“Najviše volim pozorište, zato što se u njemu osećam najsigurnije. Tako je bilo i devedesetih kada sam kao gimnazijalka počela u amaterskom pozorištu. Napolju je bilo to neko zlo doba i nevreme, a unutra sklonište, utočište u koje smo se sakrili i stvarali neki lepši paralelni svet. I u tom prostoru sam bila najbezbednija. I danas je isti osećaj. Što se filma tiče, moje profesionalno iskustvo se svodi na studentske, kratke igrane i poneki dokumentarni, ali sam zato veliki zaljubljenik u film i redovan bioskopski posetilac”.

Koje savete biste dali mladim glumcima koji su sada na početku karijere?

“Čini mi se da oni mene treba da savetuju, a ne ja njih. Nisam baš dobar primer, kao neko ko nema društvene mreže i nije mnogo vidljiv i druželjubiv, uz to živi van centra događanja. Mislim, ne bih ja to menjala ni za šta na svetu, ali se navedeno dosta kosi sa onim što bi bila dobra preporuka mladom glumcu danas na početku karijere. Jedno bez drugog ne ide”.

Šta prema Vašem mišljenju, treba da ima dobar i kvalitetan glumac? Koje osobine, karakteristike?

“Da nekako bude svoj i ostane svoj, dosledan sebi, autentičan, uvek radoznao i znatiželjan. Ostalo se podrazumeva, pored talenta i obrazovanja, kao i u svakom drugom poslu, odgovoran, posvećen i saradljiv”.

Kako provodite slobodno vreme, u čemu najviše uživate?

“Poslednjih godinu dana ga baš i nemam mnogo, jer sam konačno krenula na davno željene postdiplomske studije u Novom Sadu, tako da sam na relaciji Niš (gde živim), Kruševac (gde radim) i na putu do Novog Sada, Beograd gde povremeno snimam. A najviše uživam u vremenu provedenom kod kuće. Volim da sam kod kuće”.

Ko je Biljana Nikolić kada se ugase kamere?

“Vlasnica onih glavnih i sporednih životnih uloga kao što su supruga, majka, sestra, ćerka, prijatelj, koleginica...”

Komentari (0) Ostavi komentar