Zašto se ZMIJE pojavljuju u gradovima, koliko njihov UJED može biti opasan i kako razlikovati OTROVNICE od bezopsanih zmija?

U ovom slučaju najveće iznenađenje predstavlja to što zmija čoveka ujela u gradu. Da li je to neobično i koliko ujed zmije može biti opasan, čak i kada nije u pitanju otrovnica?

"Zmija koja je ogrebala tog čoveka je smuk. To je naša domaća zmija, koja je ovde vrlo rasprostranjena i koja je prvenstveno naš prijatelj. Ona se nalazi i na grbu za apoteku. Mislim da preveliki značaj dajemo takvim informacijama, zbog tih zmija. S druge strane, taj značaj je bitan zato što ljudima treba pokazati i prikazati da te životinje ne treba dirati", ističe gost Prve Branislav Jakovljavić iz Javnog akvarijuma i tropikarijuma Beograd.

Najverovatniji razlog zašto je zmija tog čoveka ugrizla je ili zato što ju je dirao ili ju je možda slučajno nagazio, odnosno, on je uznemirio njen prostor, smatra Jakovljavić.

Nije teško razlikovati zmije otrovnice od zmaju udava, objašnjava on, pošto su otrovnice, za razliku od udava, kratke i zdepaste. Najduža od njih je poskok, istovremeno u najotrovnija zmija u Evropi, koga u Srbiji ima najviše od svih vrsta. Najduži uhvaćeni primerak kod nas je imao 98 centimetara. Šarke su takođe kratke i zdepaste otrovnice.

Gost Prve kaže da ugriz udava i nije pravi ugriz, već više ogrebotina, dok sa otrovnicama ipak treba biti obazriviji:

"Kod poskoka i šarke samo treba paziti i voditi računa. Ako je zmija u travi i ti je slučajno nagaziš, možda i ne znaš da si je nagazila, ona će se okrenuti i pokušati da se odbarni jedinim oružjem koje ima, a to su zubi. Pokušaće da te ugrize. Ti njoj nisi plen i neće ona da se bavi tobom, ona se tebe plaši. Neke zmije, da bi se odbranile, umeju kao da napadaju i hoće da ugrizu. To smukovi rade. Rade i poskoci kad im se približiš, ali su oni jako lenje zmije. Ti možeš da prođeš pored njega i da se ništa ne desi", ističe on.

Mi smo uništili njihova staništa da bismo napravili naše kuće, pa ne bi trebalo mnogo da nas čudi što dolaze u urbane sredine, zaključuje Branislav Jakovljavić.

Više o "našim prijateljima koje treba zaobilaziti, ali treba i upoznati", saznajte u videu ispod: