Danas je Svetski dan dijabetesa

Svetski dan dijabetesa oboleževa se danas pod sloganom "Reaguj na vreme - spreči dijabetes, sačuvaj zdravlje", a ovogodišnja kampanja posvećena je prevenciji i ranom otkrivanju te bolesti i ima za cilj da se javnosti ukaže na značaj usvajanja zdravih životnih navika i blagovremenog prepoznavanja znakova ove bolesti, njenog ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja.

Takođe, usvajanjem zdravih životnih navika moguće je sprečiti ili odložiti nastanak tipa 2 dijabetesa.

Svetski dan dijabetesa obeležava se svake godine, na rođendan Frederika Bantinga, naučnika koji je 1922. godine sa Čarlsom Bestom otkrio insulin.

Obeležavanje tog datuma pokrenule su 1991. godine Međunarodna dijabetes federacija i Svetska zdravstvena organizacija, kao odgovor na rastuće zdravstvene, društvene i ekonomske posledice dijabetesa. 

Usvajanjem Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 61/225, Svetski dan dijabetesa je 2006. godine i zvanično postao Dan Ujedinjenih nacija.

Taj datum predstavlja najveću globalnu kampanju podizanja svesti o dijabetesu, značaju njegove prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja, kao i unapređenja kvaliteta dijabetološke zdravstvene zaštite u celini i to je prilika da se svi zainteresovani (oboleli od dijabetesa, zdravstveni radnici, udruženja pacijenata, donosioci odluka i celokupna svetska javnost) ujedine oko pitanja od najvećeg značaja za obolele od dijabetesa i preduzmu odgovarajuće aktivnosti.

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" prethodno je saopštio procenu da u Srbiji 440.000 odraslih osoba ima dijagnozu dijabetesa, dok oko 220.000 obolelih nema postavljenu dijagnozu dijabetesa i ne zna za svoju bolest.

Kako navode, u svetu svaka deveta odrasla osoba ili približno 589 miliona ljudi živi sa dijabetesom, a prema procenama 635 miliona osoba ima povećan rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa.
Ukazuju da je ranim delovanjem moguće smanjiti rizik od razvoja tipa 2 dijabetesa i njegovih komplikacija, kao i doprineti očuvanju zdravlja i boljem kvalitetu života osoba koje žive sa dijabetesom.

Batut navodi da najveći broj obolelih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima i ističu da poseban problem predstavlja činjenica da veliki broj osoba ne zna da ima dijabetes, kao i da se procenjuje da kod 40 odsto obolelih u svetu dijabetes još nije otkriven.

Kako dodaju, razlog za to leži u činjenici da najčešći tip 2 dijabetesa godinama može da protiče bez izraženih simptoma i zbog toga se kod čak 50 odsto osoba dijabetes otkriva tek nakon pojave komplikacija, koje zahvataju srce i krvne sudove, bubrege, oči ili nervni sistem.

Dodaju da kod osoba koje imaju povećan rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa, promena životnih navika može smanjiti rizik ili odložiti nastanak bolesti zbog čega efikasna prevencija podrazumeva stvaranje uslova za mogućnost izbora zdravog stila života - veće dostupnosti zdrave hrane, bezbednih javnih prostora za fizičku aktivnost i kvalitetne primarne zdravstvene zaštite.

"Dijabetes tipa 2 često počinje neprimetno i bez jasno izraženih simptoma. Zbog toga godinama može ostati neprepoznat, pa se otkrije tek kada se pojave komplikacije: srčani infarkt, šlog, bolest bubrega ili poremećaji vida", navodi se u saopštenju.

Kada je reč o dijabetesu tipa 1, i njegovi simptomi kao i kod tipa 2, mogu se pogrešno pripisati drugim zdravstvenim problemima, a kod odraslih se tip 1 dijabetesa ponekada pogrešno dijagnostikuje kao tip 2 dijabetesa.  
"Pravovremeno prepoznavanje simptoma i postavljanje tačne dijagnoze su od ključnog značaja za brzo započinjanje adekvatnog lečenja", navodi se u saopštenju.
Ističu da rano otkrivanje dijabetesa omogućava obolelim osobama zdraviji i kvalitetniji život, kao i da rano postavljanje dijagnoze i pravovremeno započinjanje lečenja dijabetesa smanjuje rizik od razvoja komplikacija i doprinose dužem i kvalitetnijem životu obolelih.
"Rano otkrivanje dijabetesa je samo prvi korak u pružanju kvalitetne dijabetološke zdravstvene zaštite. Osobama kojima je dijagnostikovan dijabetes potrebno je obezbediti kontinuiranu, dostupnu zdravstvenu zaštitu, odgovarajuće lečenje, edukaciju i podršku u svakodnevnom upravljanju bolešću", navodi se u saopštenju.

Iz Batuta poručuju i da je dijabetes jedan od najbrže rastućih zdravstvenih izazova 21. veka, kao i da broj obolelih od dijabetesa u svetu neprekidno raste te da će bez odlučnog delovanja, zdravstveni i ekonomski teret ove bolesti biti sve veći, kako za obolele i njihove porodice tako i za zdravstvene sisteme širom sveta.

Ističu da je život sa dijabetesom praćen različitim izazovima, uključujući stigmu i nerazumevanje okoline, kao i da je stigla povezana sa dijabetesom veoma zastupljena i štetna, jer može predstavljati prepreku pravovremenom otkrivanju i lečenju dijabetesa, kao i kvalitetnom životu obolelih. 

"Istovremeno, stigma se može lako sprečiti. Svaka osoba koja živi sa dijabetesom ili je u riziku da oboli od dijabetesa, zaslužuje razumevanje, poštovanje i podršku", poručuju iz Batuta.