SPC danas slavi Badnji dan koji najavljuje proslavu Božića, a po narodnom verovanju badnjak se seče baš na OVAJ način!

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, a ujedno i porodični praznik i dan koji predstavlja veliku sreću jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.

Badnji dan ime je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.

Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka. Kada ga domaćin donese prisloni ga na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognjište. Nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena.

I za seču badnjaka, mladog hrastovog ili cerovog drveta, vezuju se mnogi običaji, a polazak po njega u šumu u zoru objavljuje se pucanjem iz pušaka i prangija.

Po badnjak odlazi domaćin sa decom, a kada odabere drvo okrene se ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene u molitvi Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak tako što ga zaseca sekirom ukoso i to sa istočne strane.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.

Tokom seče, vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju, odnosno ne sme se zaustaviti na nekom drvetu, a kada se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, uoči Božića, kada se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Badnjak kao simbol predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio, a nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Takođe, druga simbolika badnjaka je u tome, što njegovim paljenjem pred rođenje Hristovo vernici potvrđuju odricanje od staroslovenskog paganskog boga Badnje čiji je kip bio deljan od drveta.

Tako su primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi svog starog Badnju bacili u vatru.
Smisao badnjaka je i u tome što se ukućani oko badnjaka zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.

Uz pečenicu i badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući.

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Obično se priprema pasulj prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Badnji dan i Božić nerazdvojni su ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Narodni običaji oko Badnjeg dana stari su vekovima i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo.

Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima i na Badnji dan ništa ne treba iznositi iz kuće.

Na Badnji dan u pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka.
U Hramu svetog Save u Beogradu liturgija na Badnji dan počinje u devet sati, paljenje badnjaka u 16 časova, a bdenije od 17 časova.

Arhijerejska božićna liturgija počeće u ponoć, kao i ujutru u devet sati.

 

Komentari (0) Ostavi komentar