SPC danas slavi Badnji dan koji najavljuje proslavu Božića, a po narodnom verovanju badnjak se seče baš na OVAJ način!

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, a ujedno i porodični praznik i dan koji predstavlja veliku sreću jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.Badnji dan ime je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka. Kada ga domaćin donese prisloni ga na kućni zid i tek ih sa prvim mrakom unosi u kuću i stavljaju na ognji&scaron;te. Nazvan je po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena.I za seču badnjaka, mladog hrastovog ili cerovog drveta, vezuju se mnogi običaji, a polazak po njega u &scaron;umu u zoru objavljuje se pucanjem iz pu&scaron;aka i prangija.Po badnjak odlazi domaćin sa decom, a kada odabere drvo okrene se ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene u molitvi Boga, svoju slavu i sutra&scaron;nji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak tako &scaron;to ga zaseca sekirom ukoso i to sa istočne strane.Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono &scaron;to sekira od tri puta ne preseče, dovr&scaron;ava se lomljenjem ili uvrtanjem.Tokom seče, vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju, odnosno ne sme se zaustaviti na nekom drvetu, a kada se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, uoči Božića, kada se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.Badnjak kao simbol predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus Hrist rodio, a nagove&scaron;tava i drvo Krsta Hristovog.Takođe, druga simbolika badnjaka je u tome, &scaron;to njegovim paljenjem pred rođenje Hristovo vernici potvrđuju odricanje od staroslovenskog paganskog boga Badnje čiji je kip bio deljan od drveta.Tako su primiv&scaron;i hri&scaron;ćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi svog starog Badnju bacili u vatru.Smisao badnjaka je i u tome &scaron;to se ukućani oko badnjaka zagrevaju ljubavlju, iskreno&scaron;ću i slogom, a svetlo&scaron;ću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja i ozaruju se i obasipaju rado&scaron;ću i miljem, zdravljem i obiljem.Uz pečenicu i badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući.Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar &quot;Roždestvo tvoje&quot;, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Obično se priprema pasulj prebranac, sveža ili su&scaron;ena riba i druga posna jela.Badnji dan i Božić nerazdvojni su ne samo zato &scaron;to dolaze jedan posle drugog, već i zato &scaron;to se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Narodni običaji oko Badnjeg dana stari su vekovima i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo.Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima i na Badnji dan ni&scaron;ta ne treba iznositi iz kuće.Na Badnji dan u pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka.U Hramu svetog Save u Beogradu liturgija na Badnji dan počinje u devet sati, paljenje badnjaka u 16 časova, a bdenije od 17 časova.Arhijerejska božićna liturgija počeće u ponoć, kao i ujutru u devet sati.

SPC danas slavi Badnji dan koji najavljuje proslavu Božića, a po narodnom verovanju badnjak se seče baš na OVAJ način!

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest