Otac ga je ISPISAO IZ GIMNAZIJE, a on danas ima 5 DOKTORSKIH DIPLOMA! Vrlo je cenjen u akademskim krugovima: U ZATVORU sam spremao ispite...

Upoznajte Dragoslava Slovića, koji je poreklom iz sela Mađere, kod Prokuplja, koji danas živi u Beogradu, gde uživa poštovanje u naučnim krugovima srpske prestonice.

Radio je u mnogim mestima širom bivše Jugoslavije, od Sremske Kamenice, Kosovske Mitrovice, Borskog rudnika, Valjeva, preko Velikog Orašja i Velike Plane do Prizrena.

Sve je počelo kada ga je otac ispisao iz gimnazije, jer je Dragoslav obožavao da igra fudbal. Da je ispisan iz škole saznao je dok je bio na treningu.

Pošto je njegov otac bio invalid, smatrao je da od fudbala neće moći da se izdržavaju, a imao je četvoro dece o kojima je morao da se brine. Zato je Dragoslav završio kurs za knjigovođu i to je bila startna pozicija za sve ono znanje koje je usledilo kasnije.

Šef računovodstva je postao sa samo 24 godine, a direktor sa 27.

„Ja sam tad već imao fakultet, bio sam na magisterijumu. U svakom slučaju, bilo je previše hrabro. Posebno je hrabro što sam došao na mesto direktorka koji je na toj istoj stolici ubijen. Ona je bila krvava kad sam ušao u kancelariju“, priseća se Dragoslav.

Taj deo svog života smatra najsadržajnijim, jer se najviše razvijao kao ličnost. Firmu je vodio uspešno, ali smatra da je za uspeh ključna samo jedna stvar.

Foto: Prva TV Printcreen

„Imao sam dobre inženjere. Kada se čovek okruži dobrim i korisnim ljudima, sve ide lepo. Najveća stvar koju čovek treba da uradi jeste da neutrališe neradnike i spletkaroše. Oni prave velike nevolje i zla, i oni moraju da se uklone“, savetuje doktor Slović.

Prvu diplomu doktora dobio je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, što i sam kaže, to je bio prirodan tok dešavanja.

Iz tog perioda podelio je jednu tužnu uspomenu.

„Moj otac je bio ćopav invalid, i nikada mi nije verovao da imam bilo koju stručnu spremu. I kad je objavljeno da branim doktorat, on je došao, ali sa velikom nevericom. Kada je došao, nije skidao šajkaču. Nakon ceremonijalnog dela, član komisije i mentor mog rada, priđe mom ocu i poljubi mu šajkaču. Mnogo godina kasnije, pitam ja tatu šta mu je bio najlepši trenutak u životu. On mi je tada, već u dubokoj starosti, rekao ’Kada mi je onaj veliki čovek poljubio šajkaču’“, priseća se sa setom Dragoslav.

Nakon prvog doktorata, Dragoslav je predavao političku ekonomiju. Međutim, ne zadugo, jer nije bio član vladajuće partije.

Pored toga, čuo je prigovore da jedan knjigovođa predaje političku ekonomiju i ti komentari okoline su ga naveli da upiše i doktorat političkih nauka.

Kao rukovodilac firme, Dragoslav se susretao sa još jednom veštinom – smirivanje strasti među kolegama. Nakon što je otišao sa mesta direktora, postao je konsultant i upisao je i treći doktorat – iz psihologije.

Nedugo zatim, doktor psihologije je postao i doktor prava. I peta kruna je stigla kada je postao doktor matematike.

Dragoslav je hteo da doktorira i teologiju, ali nije uspeo.

„Ja sam prijavio doktorat iz teologije, a naslov rada je bio Međuzavisnost religije i politike u savremenom svetu. Religija je suviše u svoje doktrine uključila i politiku, što ne bi trebalo da bude. Ali nisam naišao na razumevanje. Na dva mesta sam prijavio i odbili su me. Prvo u Zagrebu, a posle u Beogradu. Kasnije mi je ta teza bila prihvaćena u Kairu, ali bilo je prekasno da bi čovek nastavio dalje da se bavi time“, govori Dragoslav.

Mali je regal u koji bi stale sve knjige u kojima je ovaj čovek pretočio svoje znanje. Pored naučnih spisa, Dragoslav piše i romane, koji zadiru u najtananije delove ljudske duše.

U pisanju knjiga, uzor mu je bio geograf, etnolog i akademik Jovan Cvijić koji je fantastično pisao o stvarima gledajući ih izbliza.

Dragoslav je stigao i da bude u zatvoru. Tada je imao 32 godine.

„Bio sam na trećoj godini prava, i u zatvoru sam spremao ispite na Pravnom fakultetu. Ćeliju sam delio sa dvojicom muškaraca. Jedan je usmrtio bratanca, a drugi babu i pitali su me čim sam ušao u ćeliju da li sam možda direktor. Nakon što sam priznao da jesam, oni su jednog takvog baš čekali. Međutim, bili su vrlo brižni prema meni i tihi tokom dana, dok sam ja učio za ispite“, priseća se Dragoslav.

Iza ovog skromnog čoveka stoji planina znanja i zvanja, koje je dragoceno u svakom vremenu...