Slavica ispričala kako izgleda ŽIVOT NJENE MAJKE, koja ima ALCHAJMER: Mama me više ne prepoznaje, ona sada živi svoje detinjstvo, ni ne zna da je rađala

Šta mi znamo o ovoj bolesti, proveravali smo sa predsednikom Udruženja neurologa Zapadnog Balkana doktorom Rankom Raičevićem, Nadeždom Satarić iz Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolesi, a ugostili smo i ćerku majke koja boluje od Alchajmera Slavicu Stuparušić.

„Alchajmerova bolest spada u kategoriju jedne široke grupe neurodegenerativnih oboljenja, gde su kognitivne smetnje srž tog oboljenja. One počinju mnogo ranije nego što se porodica i sam pacijent obrate lekaru. Zaboravnost, neadekvatnost u vremenu i prostoru, nemogućnost da se setimo nekih bitnih događaja... Sve to pripisujemo starenju, ali se zapravo iza toga može kriti Alchajmer“, napominje dr Raičević.

Lekar ističe da je najbolje obratiti se lekaru, pogotovo kod psihijatru i psihoterapeutu.

Ovo je populaciono oboljenje, koje je praktično najveći zdravstveni problem u  narednih 10 godina.

O iskustvu sa Alchajmerom, oboljenjem koje ima njena mama, pričala je Slavica Stuparušić.

„Čudna je to bolest. Podmukla. Onaj koji boluje od nje, najmanje to primeti. Mi gledamo kako se osoba menja, svađamo se, pitamo se šta je bilo, zašto se tako ponaša. Imala sam situaciju da je moja mlađa ćerka trebalo da ide u školu. Ja bih mamu pozvala i pitala da preuzme brigu o mojoj ćerki, i ona pristane. Ona krene u prodavnicu i jednostavno zaboravi šta treba da uradi“, priseća se ćerka Slavica i dodaje da u toj prvoj fazi čak ni lekar opšte prakse nije znao da prepozna da je reč o Alchajmeru.

"Kada je doktoru opšte prakse objasnila da se stalno oseća uplašeno, da ima brigu, da nije opuštena, od lekara je dobila bensedin. Agonija se tada sam nastavila".

„Ne samo što je ona zaboravljala, moja mama je mislila da je neko stalno pljačka, da je neko prati", priseća se Slavica.

Tek kada su lekari ustanovili da je reč o Alchajmeru, njena majka se smirila. 

Kada joj je propisana adekvatna terapija, Slavičina majka je imala normalan život.

"Drastično se sve promenilo na bolje. Mama se smirila. Nismo imali te epizode da je ljuta, besna, postalo je podnošljvije".

Slavica je govorila kako se njena majka sada oseća i da li je prepoznaje.

„Mama me više ne prepoznaje. Nekad sam za nju starija sestra, nekad sam komšinica. Ali jako mi je simpatično što mama sada živi svoje detinjstvo, ona ni ne zna da je bila udata i da je rađala".

Takođe, priznavanje bolesti donelo je u Slavičin život još jednu neprijatnu stranu.

"Otkad sam priznala da moja mama ima bolest, sve manje ljudi je dolazilo da ih poseti. Sve manje gostiju imaju. Ljudi ne vole bolesne ljude".

Životnu priču Slavičine majke detaljnije možete poslušati u nastavku: