Od siromaštva do filmske legende: Životna priča Džekija Čena je čist dokaz da je moguće ostvariti sve snove, ako uporno i vredno radimo na tome

Naučio je snagu i disciplinu kroz naporne treninge koji su mu pomogli da stigne do mesta gde je danas u svojoj karijeri. Ovo je priča o životnom putovanju filmske ikone i legende koja je neverovatno inspirativna.

Borilačke veštine su bile veliki deo njegovog života od malih nogu

Džeki Čen je rođen u Hong Kongu 1954. godine. Njegovi roditelji su se mučili da plate lekaru koji je porodio majku Džeki Čena i morali su da pozajmljuju novac od prijatelja. Kao dečak, Čen bi se rano budio da vežba kung fu sa ocem. Njegov otac je prihvatio posao u Australiji, a Džeki je ostao u Hong Kongu u Kineskoj dramskoj akademiji. Tokom naredne decenije, retko je viđao roditelje.

U intervjuu, Čen opisuje svoje iskustvo u školi. Rekao je da se upisao u školu kada je imao 6 godina i da bi se svakog dana budio u 5 ujutru. Onda bi morao da trči držeći 2 šolje vode i da je ne prospe. Ako bi prosuo šolje vode, nastavnici bi ga kaznili. Zatim bi morao da stoji na rukama 1 sat, a zatim da izvodi borilačke veštine. Nastavnici bi ga naterali da se zaustavi u teškom položaju i da ga drži 20 minuta.

Prešao je na kaskaderski posao

Sa 17 godina, Čen je diplomirao i morao je da pronađe posao, što se pokazalo teškim jer nikada nije naučio da čita i piše. Tako da je fizički posao ili kaskaderski posao bio sve što mu je zaista bilo dostupno. Čen je bio veoma fizički spreman, inventivan i neustrašiv. Probao je sve i postao veoma tražen. Ali filmska scena u Hong Kongu je počela da presušuje i on se preselio u Australiju da bi bio sa roditeljima. U jednom intervjuu, opisuje vreme kada je radio sa Brusom Lijem i kada ga je glumac slučajno udario. Rekao je: „Bilo je tako lepo biti udaren od strane Brusa Lija.“

Radio je u građevinarstvu i u restoranu, ali nije bio srećan. Godine 1976. dobio je telegram od Vilija Čena koji mu je promenio život. Želeo je da glumi u filmu „Nova pesnica besa“. Nastavio je da izvodi svoje smrtonosne vratolomije. U jednom intervjuu, govorio je o svom najtežem vratolomnom izvođenju u filmu „Projekat A“. Čen je pao sa sat-kule. Glumac je rekao da mu je trebalo 7 dana da izvede vratolomije, ali je pao na glavu i to ga je bolelo 2 godine.

Postajući voljeni i veoma uspešan glumac kakav je danas

Čen je postigao ogroman uspeh u Aziji, ali mu je trebalo vremena da se probije u Americi. Tek kada je njegov film „Rumble in the Bronx“ postao veliki hit, Džeki je smatran zvezdom u Americi. Nakon toga, nastavio je da snima još mnogo blokbastera, uključujući „Rus Hour“, „Shanghai Noon“ i „The Karate Kid“. Godine 2016, Čenu je dodeljena počasna nagrada Akademije za izuzetan doprinos filmskoj industriji. Čen je rekao: „Stajati ovde je san. Nakon 56 godina u filmskoj industriji, snimanja više od 200 filmova, toliko polomljenih kostiju, konačno, ovo je moje.“

Ljubav kolega

Kada je Čen osvojio svog počasnog Oskara, glumac Kris Taker je objavio sliku iznad i napisao: „Čestitam mom prijatelju Džekiju Čenu na njegovom počasnom Oskaru!“ Taker je imao retko prijateljstvo sa Čenom. U jednom intervjuu je govorio o radu sa Čenom na filmu „Šir sat“. Rekao je da su se obojica osećali kao autsajderi u Holivudu, zato im je prisustvo ovog drugog bilo prijatno. Nije bilo ega. Rekao je: „Džeki nije mario. On bi rekao: 'Budi smešan. Pomozi ovom filmu da uspe.'“

Čen provodi mnogo vremena radeći sa dobrotvornim organizacijama. Veoma ozbiljno shvata svoju ulogu ambasadora UNICEF-a i u slobodno vreme neumorno radi za decu kojima je potrebna pomoć starije osobe.

Džeki Džen je bio u Beogradu gde je promovisao EXPO 2027.