BILA JE MOĆNIJA OD HUREM! Ova konkubina je sultanu Sulejmanu RODILA PRVOG SINA, a pogubljena je iz ŠOKANTNOG razloga

U bujnim odajama sultanove palate Topkapi odvijale su se priče dostojne najuzbudljivijih dramskih dela. Jedna od tih priča bila je sudbina Gulfem Hatun, konkubine čiji je život bio pun neočekivanih obrta i tragičnog kraja. Za razliku od slike skromne i odane sluškinje sultanove sestre u seriji, prava Gulfem je zauzimala mnogo značajniji položaj u haremu Sulejmana Veličanstvenog.

Bila uz Sulejmana i pre nego što je postao sultan

Istorijski izvori ukazuju da se Gulfem Hatun pojavila u Sulejmanovom životu mnogo pre njegovog stupanja na presto. Ona je bila jedna od prvih konkubina tadašnjeg Šehzadea (princa) Sulejmana, kada je on upravljao provincijom Manisom kao guverner. Ime Gulfem je persijskog porekla i poetski se prevodi kao „nalik ruži“, što je bilo tipično za konkubine harema, čija su imena često odražavala njihovu lepotu ili karakter.

Kada je Sulejman postao sultan 1520. godine, Gulfem ga je pratila u Istanbul i zauzela počasno mesto u sultanovom haremu. Prema osmanskim hroničarima, rodila je Sulejmanu sina, što je automatski uzdiglo njen status na „haseki“ (omiljenicu). Međutim, sudbina je bila surova prema mladoj majci – dečak je nakon samo nekoliko godina života preminuo, što je bio ozbiljan udarac i za nju i za mladog sultana.

Uprkos ovoj tragediji, Gulfem je neko vreme ostala u Sulejmanovom blagonaklonom položaju. Sultan ju je obasipao draguljima, luksuznim tkaninama i drugim vrednim poklonima, što je bio tradicionalni izraz vladareve naklonosti prema njegovim konkubinama. Defteri (finansijski zapisi) palate Topkapi sadrže pominjanje nekoliko velikih isplata Gulfem hatun u ranom periodu Sulejmanove vladavine, što potvrđuje njen privilegovani položaj.

Sreća kratkog daha

Međutim, Gulfemina sreća je bila kratkog veka. Ubrzo se sultan zaljubio u drugu konkubinu, Mahidevran, koja mu je rodila zdravog sina, Mustafu. Rođenje muškog naslednika bilo je ključno za nastavak dinastije, pa je Mahidevran brzo zasenila Gulfem u očima sultana. Od miljenice, Gulfem se pretvorila u jednu od mnogih stanovnica harema, što je bio bolan pad za ženu naviklu na posebnu pažnju vladara.

Situacija za Gulfem dodatno je zakomplikovana dolaskom mlade robinje iz Istočne Evrope, poznate u istoriji kao sultanije Hurem (Roksolana), tokom 1520-ih. Sa svojom izvanrednom inteligencijom, harizmom i lepotom, Hurem je ne samo osvojila sultanovo srce, već je na kraju postala i njegova zakonita supruga – što je bio neviđen događaj u osmanskoj istoriji tog vremena. Huremin uspon je potisnuo ne samo Gulfem, već i prvu favoritkinju, Mahidevran, stvarajući novu realnost u palatskoj hijerarhiji.

Odnos sa Hurem

Početno rivalstvo se vremenom transformisalo u nešto pragmatičnije. Shvativši da je borba sa novom favoritkinjom uzaludna, Gulfem je očigledno prihvatila novu realnost i pronašla način da postoji u izmenjenoj hijerarhiji harema. Neki izvori čak ukazuju na to da su žene uspostavile, ako ne prijateljski, onda sasvim radni odnos zasnovan na obostranoj koristi.

Skoro trideset godina, dok je Hurem bila glavna žena u Sulejmanovom životu, Gulfem je ostajala u senci. Međutim, zahvaljujući svom iskustvu i poznavanju dvorskih običaja, uspela je da održi izvestan uticaj u haremu. Možda je upravo taj period prisilnog uklanjanja iz centra moći naveo da razmišlja o budućnosti i počne da planira aktivnosti koje su kasnije dovele do njene tragične smrti.

Povratak uticaja i rizični poslovi

Smrt Hurem Sultan u aprilu 1558. godine stvorila je svojevrsni vakuum moći u ženskom delu palate. Sultan Sulejman, koji je tada već bio u šezdesetim godinama, bio je duboko potresen gubitkom voljene supruge i nije žurio da postavi novu favoritkinju. Ovaj period neizvesnosti otvorio je mogućnosti ženama koje su ranije bile u senci moćne Haseki.

Gulfem Hatun, koja je u to vreme imala oko pedeset godina, iskoristila je situaciju da ojača svoj položaj. Prema osmanskim hroničarima, preuzela je deo odgovornosti za upravljanje haremom, efikasno postajući jedna od starijih žena zaduženih za red i disciplinu. Njeno dugogodišnje iskustvo i poznavanje zamršenosti palatskog bontona učinili su je vrednim aktivom u složenoj strukturi harema.

Upravo u tom periodu, Gulfem je sprovela plan koji će je kasnije koštati života. Prema istorijskim dokazima, razvila je sistem koji je mladim konkubinama omogućavao da uz naknadu uđu u sultanovu spavaću sobu. Sulejman, još uvek tugujući za Hurem, nije uvek obraćao pažnju na to koja konkubina dolazi u njegove odaje. To je ono što je preduzimljiva Gulfem iskoristila.

Mehanizam je bio jednostavan i efikasan: kada bi sultan izrazio želju da vidi Gulfem u svojim odajama, ona bi umesto sebe poslala mladu konkubinu, pošto bi prethodno od nje dobila značajnu isplatu. Za mlade žene koje su želele da napreduju u dvorskoj hijerarhiji, ovo je bila šansa da privuku sultanovu pažnju, rode mu dete i povećaju svoj status – prilika za koju su bile spremne da plate.

Sume koje je Gulfem dobijala za svoje usluge bile su prilično značajne. Mlade konkubine su poklanjale nakit, skupe tkanine, zlatnike - sve što je vredno. Tokom funkcionisanja ove šeme, Gulfem je uspela da akumulira impresivno bogatstvo, koje je, prema nekim izvorima, premašilo bogatstvo same Hurem Sultan na vrhuncu njenog uticaja.

Kako je Sulejman Veličanstveni otkrio njene prevare?

Međutim, svaka šema zasnovana na obmani pre ili kasnije bude razotkrivena. U slučaju Gulfem, razotkrivanje se dogodilo oko 1562. godine. Prema jednoj verziji, sultan Sulejman je lično otkrio zamenu kada se jedna od konkubina koje je Gulfem poslala ponašala na neobičan način, otkrivajući svoje nepoznavanje sultanovih ličnih navika. Prema drugoj verziji, Gulfemine spletke su prijavile zavistljive osobe iz harema, zabrinute zbog njenog rastućeg bogatstva i uticaja.

Bez obzira na to kako je do otkrića došlo, Sulejmanova reakcija je bila predvidljivo oštra. Sultan, poznat po svojoj pravednosti u državnim poslovima, nije mogao da toleriše takvu obmanu u sopstvenom haremu. Gulfem Hatun je optužena za izdaju sultanovog poverenja, što je po osmanskom zakonu bilo kažnjivo smrću.

Kako je Gufem skončala?

Istoričari se ne slažu oko toga kako je Gulfem pogubljena. Neki izvori kažu da je zadavljena svilenim užetom, što je tradicionalna metoda pogubljenja za visoke ličnosti u Osmanskom carstvu. Drugi tvrde da je udavljena u Bosforu, što je još jedna metoda koja se koristila za kažnjavanje žena u haremu koje su počinile teške prekršaje. U svakom slučaju, kraj života nekada moćne konkubine bio je tragičan i upozorenje svim ženama u haremu.

Dobročinstvo kao iskupljenje

Priča o Gulfem Hatun dobila je neočekivani obrt nakon njenog pogubljenja. Prema osmanskim hronikama, ubrzo nakon smrti konkubine otkriveno je da je ona potrošila svo svoje znatno bogatstvo ne na lični luksuz, već na velike dobrotvorne projekte van palate.

Dokumenti iz vakfa (dobrotvorne fondacije) koju je osnovala Gulfem pokazuju da je finansirala izgradnju džamije, medrese (škole), imareta (javne kuhinje za siromašne) i nekoliko stambenih zgrada u jednom delu Istanbula. Ove zgrade su bile namenjene da služe muslimanskoj zajednici godinama nakon njene smrti, što je tradicionalni oblik pobožnosti u islamskom svetu.

Za sultana Sulejmana, duboko religioznog čoveka poznatog kao Kanuni (Zakonodavac), ovo otkriće je bio pravi šok. Konkubina koju je pogubio zbog prevare ispostavila se kao dobrotvorka, postupajući u potpunosti u skladu sa islamskim principima milosrđa i brige o siromašnima. Prema nekim izvorima, sultan se iskreno pokajao zbog svoje ishitrene odluke i naredio je da se svi Gulfemini dobrotvorni projekti završe o njegovom trošku.

Štaviše, Sulejman je naredio da se na Gulfeminom grobu napravi poseban natpis, nazivajući je „šehidom“ - mučenicom koja je umrla za dobar cilj. Ova počasna titula se obično dodeljivala onima koji su poginuli u svetom ratu za veru ili su umrli čineći pobožna dela. Tako je posthumna rehabilitacija Gulfem Hatun bila potpuna - od kriminalke se pretvorila u poštovanu dobrotvorku.

Džamija Gulfem Hatun, izgrađena njenim sredstvima, i danas stoji u okrugu Uskudar na azijskoj strani Istanbula. To je mala, ali elegantna zgrada izgrađena u klasičnom osmanskom stilu iz 16. veka. Unutra su sačuvane originalne ručno rađene pločice i razrađeni mihrab (molitvena niša koja pokazuje pravac Meke). Pored džamije nalazi se malo groblje, gde je, prema nekim izvorima, sahranjena sama Gulfem.

Medresa, koju je finansirala konkubina, radila je nekoliko vekova, pružajući besplatno obrazovanje dečacima iz siromašnih porodica. Nastavni plan i program obuhvatao je proučavanje Kurana, hadisa (tradicije o rečima i delima proroka Muhameda), islamskog prava, arapskog jezika, matematike i astronomije. Diplomci ove institucije često su postajali imami, kadije (sudije) ili učitelji, doprinoseći intelektualnom i duhovnom životu carstva.

Gulfem Hatun Imaret je svakodnevno obezbeđivao besplatnu hranu siromašnima, putnicima i učenicima obližnje medrese. Prema vakfskom dokumentu, meni je uključivao hleb, supu, pirinač sa mesom i slatki pilav petkom i praznicima. Na svom vrhuncu, Imaret je hranio do 500 ljudi dnevno i bio je važan element socijalne zaštite u osmanskom društvu.

Stambene zgrade izgrađene Gulfeminim sredstvima bile su namenjene udovicama i siročadi, koje su tamo mogle da žive besplatno ili uz nominalnu naknadu. Prihod od ovih nekretnina korišćen je za podršku drugim dobrotvornim projektima konkubine, stvarajući samoodrživi sistem pomoći onima kojima je potrebna.

Priča Gulfem Hatun pokreće zanimljivo pitanje o njenim motivima. Da li je njena milosrđe bila iskren izraz verskih osećanja ili proračunati pokušaj da sebi obezbedi dobru reputaciju nakon smrti? Možda je istina negde u sredini. U islamskoj tradiciji, milosrđe (sadaka) se smatra jednim od najpobožnijih dela, sposobnim da iskupi nečije grehe. Gulfem, odgajana u ovoj tradiciji, možda je iskreno verovala da će njena dobra dela nadmašiti njene sumnjive metode zarađivanja novca.