Glumica Vesna Stanković: RAK I JA SMO SE PREPOZNALI, on je kao VANZEMALJAC koji se uselio u moje telo; Nisam dozvolila da mi uništi život!

„Muž i ja smo se dogovorili da nam rak ne bude primarna stvar u životu. Da nam rak ne pojede život, već da sve to usput odrađujemo. Rak nije izmučio samo mene, već i ljude oko mene. Mog supruga, moju decu, roditelje, majku, sestru i bliske prijatelje. To je vrlo kompleksna situacija, gde kada „udari“ ta bolest... U stvari, ja ne mogu da kažem da je to bolest, jer ja sebe nikad nisam doživela kao bolesnu. Kažem dijagnoza. I ja imam dijagnozu, fizičku. Bilo je strašnih padova, emotivnih i mentalnih, i za to postoje psihoterapeuti i psihijatri, lekovi... I od toga ne treba bežati. Kada si na tako jednom frontu, u takvom ratu, onda koristih sve oružje koje možeš da pronađeš. Okupiš sve svoje saborce i ideš da se boriš“, priča glumica.

Vesna je sasvim slučajno sama napipala promenu na dojki, dok je bila na treningu.

„U tom trenutku, celim telom, do poslednjeg atoma, kroz mene je prostrujala informacija da ja imam rak. Mi smo se prepoznali. Rak i ja smo se prepoznali. Ja sam shvatila da je on tu kao vanzemaljac, koji se uselio u moje telo. Odmah sutradan sam otišla na ultrazvuk i doktorka radiolog je odmah videla, jer su metastaze već bile na limfnim žlezdama. Biopsija, mamografija... Ja sam već za dve nedelje od tog trenutka bila već na prvoj hemioterapiji. To je bilo toliko veliko, agresivno i brzo. Odmah se videlo da imam rak, to je bilo toliko veliko“, priseća se Vesna prvog pregleda.

Glumica ističe da je samo šest meseci pre toga vadila krv i tada je primetila da joj je gvožđe palo sa 30 na 3, ali da to nije smatralo relevantnim. Pored ultrazvuka, koji bi trebalo da se radi na svakih šest meseci, savetuje glumica, krvna slika je takođe dobar putokaz da nešto nije u redu.

S druge strane, ni Daliborka rak nije doživljavala kao bolest, već više kao „blagoslov koji ju je opomenuo da mora da uspori i da se posveti sebi“.

„Ženama je podrška najpotrebnija. Žene ne mogu same sa tim da se izbore. Oduvek su mi drugi bili preči. Da li je to porodica, uža i šira, kolege na poslu... Sada i te kako umem da kažem glasno i jasno šta neću. Kada mi neko ne prija, sada sa njim više ne razgovaram. Želim nasmejane i pozitivne ljude, koji jednostavno vole život“, govori Daliborka, žena koja je takođe preživela rak.

Čuveno pitanje "a zašto baš ja"

„Za ovh godinu dana nisam pomislila ni u jednom trenutku „a zašto baš ja“, i mislim da je to najveća pobeda nad samom sobom. Tako se desilo. A zašto ne meni? Kada vidite da ima mnogo mladih koji boluju od raka... Znači to je zaista jedna svetska epidemija. Ja nisam ništa promenila u svom životu. Ja sam se dogovorila sa mužem da rak postoji u našem životu, ali rak neće da mi uništi život. Ja sam bukvalno fizički ruinirana, moje telo je uništeno. Posle sedam meseci hemioterapija, tri teške operacije... moje telo tek treba da se vrati“.

Nikada joj nije prijalo kada joj kažu da „mora da bude pozitivna“ u tim trenucima pada.

„Pa ’ajde ti budi pozitivan kada imaš rak. Svaki put kada su mi to rekli, ja sam uvek onako sočno opsovala. Ne možeš da budeš pozitivan kada imaš rak. Moj put izlečenja je bio da radim, ne da se pravim da rak ne postoji, nego da živim paralelno sa njim. Imala sam predstave, putovala sam na turneje, ali paralelno sam imala operacije i primala hemioterapije. Kada su mi govorili da usporim,  nemoj da usporim, jer ako usporim – ja ne ustajem više“ zaključila je glumica Vesna.

Ko je bila Vesnina najveća zvezda vodilja koja joj je govorila da mora da nastavi da se bori i davala joj snagu, govorila je u nastavku...