Toplotni talas opterećuje srce i krvne sudove: Ovo su simptomi za hitnu reakciju

Visoke temperature ne utiču samo na osećaj nelagodnosti, već predstavljaju ozbiljan stres za srce i krvne sudove. Tokom vrelih dana krvni sudovi se šire, što može dovesti do promena krvnog pritiska, a posebno su ugroženi stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe koje ne prepoznaju na vreme upozoravajuće simptome.

Kardiolog dr Predrag Mitrović objašnjava da promene u organizmu tokom toplotnog talasa mogu biti opasne.

– Kada je toplo napolju, krvni sudovi se šire. To mora da izazove varijacije krvnog pritiska, koji zavisi od količine tečnosti u organizmu. Hronični bolesnici treba da koriguju terapiju isključivo u dogovoru sa lekarom, ali problem je kod ljudi koji nisu imali slična iskustva i ne znaju kako da reaguju – kaže dr Mitrović.

Naglašava da nagle promene krvnog pritiska mogu predstavljati rizik i da u ekstremnim slučajevima mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, poput srčanog ili moždanog udara.

Kada je vreme za lekara?

Simptomi koji zahtevaju oprez su:

• suva koža i jaka žeđ,
• glavobolja usled naglih promena krvnog pritiska,
• vrtoglavica i nesvestica,
• grčevi,
• bol u grudima, vilici, plećki ili rukama.

– Ljudi često pomisle da ih je „uhvatila promaja“, popiju šećer i vodu i nastave dalje. To nije rešenje. Ne treba odlagati odlazak lekaru, jer ono što deluje bezazleno može biti znak ozbiljnog problema – upozorava dr Mitrović.

Posebno oprezni treba da budu dijabetičari, jer kod njih simptomi mogu biti drugačiji.

– Dijabetičari ponekad ne osećaju karakterističan bol, ali mogu imati nesvesticu ili druge znake koji ukazuju na kardiovaskularni problem – objašnjava kardiolog.

Kako da sačuvamo zdravlje tokom velikih vrućina?

Lekari savetuju:

• Unosite najmanje litar i po do dva litra tečnosti dnevno.
• Nosite laganu odeću i ne dodatno opterećujte organizam.
• Izbegavajte izlazak tokom najtoplijeg dela dana, posebno od prepodneva do kasnog popodneva.
• Krećite se hladovinom, pravite pauze i odmarajte.
• Boravite u klimatizovanim prostorijama kada su temperature ekstremne.
• Ako izlazite iz rashlađenog prostora, napravite kratku pauzu u hodniku ili haustoru kako bi se telo postepeno prilagodilo temperaturi.

Dr Mitrović upozorava da mnogi i dalje ignorišu savete lekara, čak i kada su najavljeni meteo-alarmi.

– Ono što je tužno jeste da starija populacija, koja zna koliko su ove stvari važne, često ne poštuje preporuke. Imaju svoje rituale: žele da ustanu, popiju kafu, pročitaju novine, pogledaju jutarnji program, a onda izađu u podne u prodavnicu ili na pijacu. To je najgore što mogu da urade.

Ni mlađi nisu imuni, dodaje on.

– Mlađi ljudi često misle da mogu sve da izdrže. Imaju veći prag tolerancije, ali kada se problem javi, reakcija može biti mnogo burnija. Važno je pronaći meru i slušati telo. Ako osetite tegobe, odmah se javite lekaru – poručuje dr Mitrović.

Šta uraditi ako nekome pozli na vrućini?

Ukoliko osobi pozli, najvažnije je rashladiti je i pomoći joj dok ne stigne medicinska pomoć.

– Treba je skloniti sa sunca, rashladiti, lagano polivati vodom ili staviti vlažnu krpu na čelo i glavu. Ako izgubi svest, potrebno je postaviti je na bok i obezbediti disajni put kako se ne bi ugrozilo disanje – savetuje kardiolog.

Pored razgovora o zdravlju tokom vrelih dana, dr Predrag Mitrović govorio je i o ličnijoj temi – knjizi Šta ako sam ja sledeći u kojoj je zapisao priču o sebi dragim ljudima koji su živeli u vreme velikih istorijskih previranja.

– Ne umiremo kada biološki nestanemo, već kada nas zaborave. Dok god nas se neko seća, mi smo živi – poručuje dr Mitrović.

Da li je klima uređaj prijatelj ili neprijatelj zdravlja, šta tačno treba uraditi kada nekome pozli na velikoj vrućini i koji simptomi nikako ne smeju da se ignorišu, pogledajte u prilogu: