Stara verovanja o ŠIŠANJU I NESREĆI - Saznajte kakve običaje su poštovali naši preci

U modernom svetu odlazak kod frizera je uobičajena rutina, ali naši preci u Srbiji i na širim slovenskim prostorima nekada su na šišanje gledali sa velikim strahopoštovanjem i oprezom. U stara vremena verovalo se da kosa čuva životnu snagu čoveka, zbog čega se svako skraćivanje kose smatralo direktnim mešanjem u ljudsku sudbinu.

Iz tog razloga poštovao se običaj koji je propisivao strogo definisan sistem pravila o tome kada i kome je dozvoljeno šišanje, a kada je ono bilo pod najstrožom zabranom, posebno za trudnice i malu decu.

Lunarni kalendar i šišanje

Naši preci su bili ubeđeni da brzina rasta i kvalitet kose direktno zavise od faza Meseca. Verovalo se da šišanje u vreme rasta mladog Meseca čini da kosa raste brže i bude gušća. Ukoliko se želeo usporiti rast kose, šišanje se obavljalo tokom faze opadanja Meseca.

Pored ovih opštih pravila, postojali su i takozvani "satanski dani" koji su padali na specifične datume lunarnog kalendara - deveti, petnaesti, dvadeset treći i dvadeset deveti lunarni dan. Tokom ovih dana uzimanje makaza u ruke bilo je najstrože zabranjeno.

Verovalo se da onaj ko prekrši ovu zabranu rizikuje da izgubi pamćenje i bistrinu uma, kao i da time bukvalno "odseca" deo sopstvenog života i ubrzava svoj odlazak sa ovog sveta.

Crkveni praznici i pravila češljanja

Odnos prema radu tokom velikih pravoslavnih praznika bio je prožet dubokim poštovanjem. Smatralo se teškim grehom obavljati kućne poslove i svetovne obaveze u dane rezervisane za molitvu i odmor, a šišanje je bilo stavljeno u isti rang sa teškim radom.

Posebno rigorozna zabrana važila je za Veliki petak - retko ko bi se usudio da se šiša na ovaj dan žalosti, a zabrana je ostajala na snazi sve do Vaskrsa.

Uz šišanje, postojali su i strogi rituali češljanja.

Koristili su se isključivo drveni češljevi. Tuđi češalj se nikada nije pozajmljivao, jer se smatralo da on akumulira tuđu, često negativnu, energiju. Češljanje na zalasku sunca bilo je zabranjeno jer se verovalo da se u to vreme aktiviraju nečiste sile.

Žene su morale da nose ispletene pletenice i kriju ih ispod marame, dok se puštanje kose praktikovalo samo u retkim prilikama, poput venčanja ili žalosti.

Muški i ženski dani za šišanje

Pol osobe je takođe igrao važnu ulogu u izboru dana za odlazak kod berberina. Za žene su bili rezervisani takozvani "ženski dani", odnosno sreda i petak.

Muškarci su se, sa druge strane, šišali utorkom ili četvrtkom, kada se verovalo da su njihovi nebeski zaštitnici najaktivniji i najsnažniji, pa ni skraćivanje kose ne može narušiti njihovu energetsku vezu sa višim silama.

Vreme dana je takođe bilo ključno. Uveče se kosa nikada nije dirala. Kako je zalazak sunca simbolisao buđenje tamnih sila, čovek je u sumrak postajao izuzetno ranjiv, pa se verovalo da šišanje u to vreme čini osobu lakim plenom za natprirodna bića.

Pored sujeverja, postojao je i praktičan razlog: pod slabom svetlošću sveća ili luči bilo je gotovo nemoguće ravnomerno i lepo podšišati kosu.

Trudnoća i detinjstvo: Najveći tabui

Posebno duboki strahovi pratili su trudnice i decu. Ženi koja nosi dete bilo je najstrože zabranjeno da skraćuje kosu sve do samog porođaja.

Verovalo se da je dužina kose povezana sa količinom životne energije. Ukoliko bi se trudnica ošišala, smatralo se da gubi snagu i slabi vezu sa nebeskim zaštitnicima, što bi se direktno odrazilo na zdravlje njenog deteta.

Slični tabui važili su i za novorođenčad. Deca se nisu šišala pre navršene prve godine života, a u nekim tradicijama zabrana je trajala do treće ili čak sedme godine. Verovalo se da rano šišanje detetu oduzima razum i narušava zdravlje.

Samo prvo šišanje predstavljalo je svečani i složeni ritual. Odsečeni pramenovi su se pažljivo sakupljali i vezivali crvenim koncem, pa čuvali iza kućne ikone sve dok dete ne odraste.

Ovaj običaj je bio tesno povezan sa visokom stopom smrtnosti dece u prošlosti. Verovalo se da tokom prve godine života dete tek posmatra porodicu i "odlučuje" hoće li ostati na ovom svetu ili otići.

Navršena prva godina predstavljala je granicu - ako dete preživi, značilo je da je prihvatilo porodicu, i tek tada je kroz obred šišanja bivalo zvanično primljeno u rod.

Savremeni osvrt na drevna verovanja

Danas moderna nauka potvrđuje da kosa zaista može mnogo otkriti o našem telu i stanju organizma, piše Žena. Analizom folikula kose može se utvrditi koncentracija hormona stresa kod trudnica, što pomaže u otkrivanju depresije ili rizika od komplikacija.

Ipak, težina porođaja i zdravlje bebe nemaju nikakve veze sa dužinom majčine kose.

Sve ove zabrane i pravila predstavljali su pokušaj naših predaka da kroz mitove i simbole objasne svet koji ih okružuje i zaštite svoje najbliže u vremenima kada je mnogo toga bilo nepoznato, prenosi Lepa i srećna.