Objasnila: 7 MITOVA zbog kojih su milenijalci mislili da će se OBOGATITI, a NISU

Suočeni s vrtoglavim cenama nekretnina i nesigurnim tržištem rada, mnogima se stvaranje bogatstva čini kao nedostižan san. Tu su i finansijski mitovi uz koje je ta generacija odrastala - ne samo da joj nisu otvorili put prema finansijskoj slobodi, nego su često imali upravo suprotan učinak.

Kvalifikova savetnica za finasije Laura Čerčil (33) objašnjava da takvi saveti često "zvuče razumno", ali ne prođu uvek ozbiljniju proveru. Kako bi razjasnila najčešće zablude, za Metro je prokomentarisala sedam mitova u koje su mnogi milenijalci godinama verovali.

"Neki od najvećih finansijskih mitova danas aktivno sprečavaju ljude da stvaraju bogatstvo, donose pametne odluke o karijeri i planiraju budućnost", rekla je ova majka dvoje dece.

Za uspeh je obavezan fakultet

Prvi na popisu je stari mit da bez fakultetske diplome nikada nećete dobro zarađivati. "Godinama su nam govorili da je fakultet jedini put do uspešne karijere. Iako diploma i te kako može da bude vredna, a za neka zanimanja, poput medicine, prava i inženjerstva, i obavezna, ona nije jedini put do uspeha", rekla je Laura.

"Stvarnost je takva da mnogi završavaju fakultet, a da im nitko ne garantuje dobro plaćen posao. S druge strane, šegrtovanje, strukovno obrazovanje i poduzetništvo postali su sve ozbiljnije alternative. Uspeh se ne uči samo na fakultetu", ističe ona.

Ilustracija; Foto: Andrii Iemelianenko/Shutterstock

"Neki od najuspešnijih preduzetnika karijeru su izgradili razvijajući veštine poput prodaje, komunikacije i umrežavanja. Diploma može da otvori vrata, ali nije garancija bogatstva. Isto tako, njen nedostatak ne znači da ne možete postići finansijski uspeh".

Štednjom ćete se obogatiti

"Štednja je važna, no sama po sebi vjerojatno neće stvoriti dugoročno bogatstvo", objasnila je Laura. "Ako vam novac desetljećima stoji na računu, često vodite izgubljenu bitku s inflacijom. Čak i uz konkurentne kamate na štednju, dugoročno možda samo držite korak s rastom cijena. Stvaranje bogatstva uglavnom zahtijeva ulaganje."

Kako je objasnila, ulaganje omogućava da novac raste zahvaljujući složenom sistemu kamate, mada mogućnost ulaganja uvek zavisi od ličnih okolnosti.

"Pre ulaganja pametno je otplatiti dugove s visokim kamatama, stvoriti fond za hitne slučajeve koji pokriva otprilike šest meseci osnovnih troškova i biti spreman da novac ostavite uloženim najmanje pet godina. Ali za one koji žele da grade bogatstvo za budućnost, upravo je ulaganje ono što finansijsku stabilnost pretvara u finansijski rast".

Morate da kupite kuću

"Sopstveni dom dugo se smatrao konačnim finansijskim ciljem", objasnila je Laura. "Ali za mnoge od nas milenijalaca kupovina nekretnine značajno je teža nego što je bila prethodnim generacijama. Kupci prve nekretnine danas se suočavaju s cenama koje su mnogo veće od njihove godišnje zarade".

"Sosptevni dom može da bude sjajan finansijski cilj, ali nije pravi izbor za svakoga. Najam nudi fleksibilnost koju mnogi cene, pe svega oni čije karijere mogu da zahtevaju preseljenje ili oni koji jednostavno ne žele da budu vezani uz jednu nekretninu. Prodaja kuće može da potraje, dok je raskid zakupnine često mnogo jednostavniji. Cilj ne bi trebalo da bude kupovina nekretnine po svaku cenu, nego da se izgradi život i finansijski planovi koji odgovaraju vašim okolnostima".

Kreditne kartice su loše

Laura kaže da su kreditne kartice na lošem glasu, ali da problem nije u samoj kartici, nego u načinu na koji se ona koristi. Kada se njima upravlja odgovorno, kreditne kartice mogu da pomognu u izgradnji dobre kreditne istroijei, pruže vrednu zaštitu potrošača, pa čak i donesu nagrade, povrat novca ili pogodnosti za putovanja.

Istakla je da opasnost nastaje kada se troši više nego što osoba može sebi da priušti i kada počnu da se gomilaju skupi dugovi.

"To je problem potrošnje, a ne kreditne kartice. Ako se koristi pravilno i u celosti otplaćuje svakog meseca, kreditna kartica može da bude koristan finansijski alat. Ako se koristi neodgovorno, može da postane skup teret. Rešenje je u finansijskoj pismenosti, a ne u strahu".

Penzija nije važna dok ste mladi

"Ovo je jedan od najštetnijih finansijskih mitova", upozorila je Laura. "Što ranije počnete da uplaćujete za penziju, to više vremena vaša ulaganja imaju da iskoriste moć složene kamate. Čak i relativno mali doprinosi u dvadesetim i tridesetim godinama mogu značajno da utiču na iznos vaše buduće penzije".

Finansije su muški svet

Laura ističe da se novac kroz itoriju često prikazivao kao nešto čime bi trebalo da upravljaju muškarci.

"Odrastali smo uz izraze poput 'glava porodice' i uz sliku muškarca kao glavnog hranitelja, dok su žene često bile isključene iz finansijskih razgovora. Posledice takvog razmišljanja osećaju se i danas. Finansijska pismenost nije muška veština, nego životna veština.

Svaka bi žena trebalo da se oseća sigurno kada je reč o razumevanju penzija, ulaganja, hipoteka i dugoročnog finansijskog planiranja. Što se više žena uključi u upravljanje sopstvenim finansijama, to su osnaženije za donošenje odluka koje povećavaju njihovu nezavisnost, sigurnost i buduće mogućnosti".

Bogati ljudi rade više

Za kraj, tu je mit u kojem, možda, ima zrno istine, ali ni u kom slučaju ne objašnjava celu sliku.

"Naporan rad je važan, ali nije cela priča", rekla je Laura. "Mnogi ljudi rade neverovatno puno, a nikada ne postanu bogati. Bogatstvo se često gradi kroz vlasništvo, ulaganja, strategiju i pametne finansijske odluke, a ne samo tako da više sati menjate za više novca".

"Ljudi s visokim primanjima i dalje mogu da imaju finansijskih problema ako potroše sve što zarade. S druge strane, neko s prosečnim primanjima ko dosledno ulaže, ne dopušta da mu rast prihoda odmah poveća životne troškove i donosi dobre finansijske odluke, s vremenom može da izgradi značajno bogatstvo. Najveća razlika često nije u tome koliko neko naporno radi, nego u tome šta radi s novcem koji zaradi".

Šta zapravo funkcioniše?

Laura objašnjava da najefiksnija finansijska strategija nije komplikovana. Po pravilu se svodi na to da trošite manje nego što zarađujete, izbegavate dugove s visokim kamatama, izgradite fond za hitne slučajeve, dosledno dugoročno ulažete, uplaćujete za penziju i stalno učite o novcu.

"I zapamtite, većina bogatstva ne stvara se srećom, tajnim strategijama ni uspehom preko noći", rekla je. "Ono se gradi malim, pametnim odlukama koje se dosledno ponavljaju godinama. Što pre milenijalci prestanu da veruju zastarelim mitovima o novcu i počnu da se usredsređuju na finansijske osnove, to će njihova finansijska budućnost verojatno biti sigurnija".