Letnji Sveti Nikola je za brojne porodice mala SLAVA: Šta na ovaj dan ne bi trebalo da se radi i zašto se DARUJU DECA?

Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.

Ovaj praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.

Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceljeni su bolesni, hromi, slepi i gluvi, besomučni.

To se, kažu, i dan-danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.

Sveti Nikola je povratio vid slepom srpskom kralju Svetom Stefanu Dečanskom.

Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na teritoriji današnje Male Azije. Bio je jedinac i poticao je iz bogate i ugledne porodice. Njegovi roditelji, Teofan i Nona, bili su iz više klase i često su činili milostinju prema siromašnima. Smatran svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika...

U nekim krajevima, zadržao se običaj davanja poklona deci na ovaj praznik, jer je Sveti Nikola njihov zaštitnik.

Kod nas ovog sveca najviše proslavljaju na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine.

Oni koji slave Nikoljdan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.

Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na taj dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.

Po običajnom kalendaru, tog dana ne valja raditi kućne poslove. Ponegde se, kao i za zimski Nikoljan, daruju deca.

Kao gradsku slavu obeležavaju ga Kikinda i Šid.
 

Komentari (0) Ostavi komentar