Veruje se da je Spasovdan NAJSREĆNIJI DAN U GODINI: Prate ga brojni NARODNI OBIČAJI

Ovaj veliki praznik, jedan od deset posvećenih Isusu Hristu, ima poseban značaj u srpskom narodu, a prate ga brojni običaji i verovanja, od kojih neka potiču još iz 14. veka.

Spasovdan se obeležava nizom običaja i jedan je od značajnih praznika u hrišćanstvu. Vernici ga slave kao dan kada je Isus Hristos svojim vaskrsenjem pokazao pobedu života nad smrću. Prema predanju, nakon Uskrsa proveo je 40 dana sa apostolima, podučavajući ih kako da šire veru, a potom se popeo na Maslinsku goru i uzneo na nebo. Pre vaznesenja učenicima je poručio: "Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".

Pravoslavni hrišćani veruju da je Spasovdan najsrećniji dan u godini, jer je, prema predanju, upravo tada započelo spasenje ljudskog roda. U čast tog verovanja, širom Srbije vekovima se neguju brojni običaji vezani za ovaj veliki praznik.

Običaji za Spasovdan

Prema narodnim verovanjima, na Spasovdan bi trebalo ustati rano, jer se ovaj praznik smatra danom spasenja ljudskog roda. Nakon jutarnjih molitvi, običaj je bio da svaki ukućanin napravi makar po jedan krstić od leskovih grančica, namenjen zaštiti kuće, dvorišta, njiva ili stoke od zlih sila. Verovalo se da krstić napravljen u ranu zoru donosi sreću i štiti domaćinstvo od negativne energije tokom cele godine.

Leska je u narodnoj tradiciji imala posebno mesto, jer se smatralo da poseduje čudotvorne moći - da ispunjava želje, tera zlo i priziva sreću, mir i blagostanje.

Jagode su nekada bile prva namirnica koja se iznosila na trpezu za Spasovdan, jer se verovalo da simbolizuju srećnu i berićetnu godinu. Nakon njih služila se čuvena spasovdanska cicvara, tradicionalno jelo pripremano od mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna.

U narodnoj tradiciji postojalo je verovanje da se mleko od pravoslavne Nove godine, koja se obeležava 14. januara, pa sve do Spasovdana nije iznosilo na trpezu niti koristilo u pripremi hrane. Zato je ovaj praznik predstavljao dan kada se mleko ponovo vraćalo u svakodnevnu ishranu.

Spasovdan se smatrao i posebno srećnim danom za započinjanje novih poslova i prevazilaženje loše sreće. Iako je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, verovalo se da upravo na ovaj praznik treba započeti ono što ranije nije polazilo za rukom, kako bi se sreća okrenula na bolje, piše Žena Blic.

Šta ne valja raditi na Spasovdan

Narodna verovanja vezana za Spasovdan nalagala su da žene tog dana ne bi trebalo da se umivaju, muškarci da se briju, a deca da se kupaju. Ovi običaji prenosili su se generacijama kao deo tradicije i poštovanja velikog hrišćanskog praznika.

Takođe, kao i za Đurđevdan i Markovdan, verovalo se da na Spasovdan nije dobro spavati tokom dana, jer bi to, prema narodnom predanju, donosilo pospanost i tromost tokom cele godine.