Šta NE SME da se radi sa novčićem iz česnice? Mnogi nesvesno čine ovu grešku

Česnica je jedno od glavnih obeležja Božića, najradosnijeg hrišćanskog praznika i iako se pravi na različite načine širom Srbije, svuda važi jedan isti običaj - obavezno se u nju stavlja novčić, a veruje se da će osoba koja je pronađe tokom godina biti veoma srećna, te da ga očekuje napredak u svemu što bude radio. Ukućani je lome, nikako se ne seče, a iščekivanje u čije ruke će otići dinar predstavlja predstavlja posebnu draž među ukućanima.

Česnica se peče ujutru, na Božić. Prema starom verovanju, lomi je na početku ručka i dele isključivo domaćin i sin, ili drugo muško čeljade. Kada prelome česnicu na dva dela poljube obe polovine, a onda se nakon toga oni poljube tri puta sa rečima: "Mir Božiji, Hristos se rodi, poklanjam se Hristu i Hristovom roždestvu." Ovaj pozdrav takođe se ponavlja 3 puta, a zatim se polovina česnice podeli ukućanima i počinje ručak.

Šta ne sme da se radi sa novčićem iz česnice?

Osoba koja pronađe novčić, nikako ne sme da ga baci ili, izgubite, zaboravi. Međutm, ljudi ga neretko nose kao amajliju sa sobom, nesvesni da tako prave grešku. Naime, napravilnije je da se čuva pored ikone, nakon što paricu porodica otkupi drugim novcem od onoga ko je pronašao.

Ukućanin koji pronađe "paricu" a ne želi da je zadrži, on može da je “proda” nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sreću. Ipak, mnogi se slažu da je najlepše zadržati novčić. Ono što nikako ne bi smelo da se radi jeste da se kupuje njime, niti pokloni nekome kao novac.

Ukoliko, pak, niko od prisutnih ne nađe paru, već ona ostane u poslednjem parčetu namenjenom za “kuću”, znači da će svi u kući imati sreću, zdravlje i blagostanje tokom cele godine.

Različiti običaji širom Srbije

Na jugu Srbije česnica je beskvasna presna pogača. Česnica se lomi za Badnje pre početka večere na onoliko delova koliko je ukućana, a jedan komad se odvaja za kuću. Deli se u krug, od domaćina kuće, na desno. Onaj ko izvuče paricu iz česnice neće imati problema sa novcem u toku godine. Čen belog luka doneće nekom od ukućana zdravlje, dok se zrno kukuruza i listić badnjaka stavljaju u česnicu kao nešto što je nasleđeno od predaka sa sela, a označava dobru rodnu godinu, bogate šume i situ stoku.

U Sremu se česnica služi na Božić, posle ručka, kao dezert - pravi se od kora i oraha i najviše liči na baklavu.Odlično se slaže uz crveno vino.

U Sevojnu, druga polovina česnice ostavlja se za Srpsku novu godinu, kada se delovi česnice izdele ukućanima, a nakon toga podele poslovi koji nisu izvučeni za Božić. Od ove polovine česnice priprema se popara.

U selima u okolini Užica se takođe priprema kao hleb bez kvasca. Kako kažu, kvasac u česnicu ne stavljaju kako bi im te godine sir bio dobar i kako se ne bi kvario.

U česnicu se ubacuje zrno kukuruza, za svinje i kokoške, zrno belog pasulja, za ovce, grančica badnjaka i dva novčića: jedan od dinar, za kuću, i jedan od dva dinara, za sreću. Naročito je zanimljiva ta grančica badnjaka, koja se u ovom kraju pre ubacivanja u česnicu zareže onoliko puta koliko domaćin ima krava. Kako ko šta iz česnice izvuče, u narednoj godini to je njegov posao.