Ni filadendron ni difenbahiju nemojte NIKAKO DRŽATI U KUĆI!

Ova dva roda cvetnica obuhvataju preko 500 vrsta. Iako su različite biljke, obe izazivaju toksične reakcije na sličan način.

Difenbahija je poznata pod nekoliko narodnih imena, kao što su "Glupa trska" i "Svekrvin jezik", što upućuje na njenu toksičnost kada se proguta.

Postoji i biljka iz roda dracena, koja nije srodna difenbahiji, ali se takođe naziva "svekrvinim jezikom". U zavisnosti od vrste, listovi difenbahije su obično zeleni sa belim i žutim šarama.

Rast biljke

Neke vrste mogu narasti između 1,8 i 2,4 metra, dok druge mogu ostati skraćene na visinu od 30 cm. Difenbahija sezonski cveta, ali retko kada cveta u zatvorenim uslovima. Takođe, biljka luči sok koji može izazvati bolnu iritaciju na koži.

Filodendron obično ima velike listove koji su režnjeviti ili duboko usečeni. Listovi mogu biti ovalnog ili kopljastog oblika, ali i raznih drugih formi. Neke vrste su puzavice sa vazdušnim korenjem i mogu dostići velike visine.

Zašto su difenbahija i filodendron otrovne biljke?

Obe biljke, difenbahija i filodendron, sadrže kalcijum-oksalat, koji može izazvati toksične reakcije ako se biljka neadekvatno rukuje ili proguta. Ovi oksalati formiraju rafide, mikroskopske igličaste strukture. Tačna funkcija kalcijum-oksalatnih kristala u biljkama nije u potpunosti razjašnjena, ali se veruje da služe kao zaštita od biljojeda.

Rafide mogu izazvati mehaničke povrede i bolnu mikrotraumu, što dovodi do trenutnog bola i oticanja kada se biljka žvaće ili kada njen sok dođe u kontakt sa kožom ili očima.

Svi delovi biljke difenbahija sadrže rafide. Pored toga, rafide u ovoj biljci oslobađaju proteolitičke enzime koji pojačavaju simptome, izazivajući oticanje i probleme sa disanjem. Kod filodendrona, oksalati su uglavnom prisutni u listovima. Neke vrste filodendrona mogu davati jestive plodove, ali nezreli plodovi sadrže kalcijum-oksalate.

U težim slučajevima oralnog trovanja, bol i oticanje mogu dovesti do prekomernog lučenja pljuvačke, otežanog ili bolnog gutanja i gubitka govora. Kontakt sa kožom može izazvati osip, oticanje, crvenilo i dermatitis (upalu kože). Ako sok biljke dospe u oko, može izazvati iritaciju, abrazije rožnjače, pa čak i trajna oštećenja vida u retkim slučajevima, navodi Diana N. Pei, PharmD, sertifikovani specijalista za informacije o trovanju.

Prva pomoć

Ako je biljka progutana, isprati usta vodom i ispljunuti ostatke biljke. Ako iritacija u ustima ne prestaje, sisanje kockica leda ili zaleđenih slatkiša može pomoći u ublažavanju bola. Ne treba forsirati unos tečnosti.

Ako osoba prekomerno luči pljuvačku, ima ozbiljno oticanje usta ili otežano gutanje i disanje, odmah pozvati hitnu pomoć. Ako sok biljke dospe na kožu, zahvaćeno mesto treba odmah oprati sapunom i vodom najmanje 15 minuta.

Ako sok dospe u oči, odmah ih isprati čistom vodom najmanje 15 minuta. Potražiti medicinsku pomoć ako su simptomi ozbiljni ili ne prolaze.

Ova biljka je veoma popularna, pa ako ste odlučili da ukrašava i vaš dom, najbolje bi bilo da se posavetujete sa stručnim licem, prenosi Krstarica.