Neki „RADE ONO“ VIŠE PUTA nedeljno, drugi jednom ili ređe: Koliko je SE*S važan za dobru vezu i šta bi moglo da bude VAŽNIJE OD NJEGA?

Istraživanja pokazuju da ne postoji univerzalan broj se*sualnih odnosa koji bi odgovarao svim parovima. Mnogo je važnije da su oba partnera zadovoljna svojim intimnim životom i da mogu otvoreno da razgovaraju o svojim potrebama i željama.

Se*sualna bliskost može da doprinese osećaju povezanosti, smanjenju stresa, boljem raspoloženju i većem zadovoljstvu vezom. Međutim, parovi se razlikuju, pa ono što je normalno za jednu vezu, ne mora da odgovara drugoj.

„Prava“ brojka ne postoji

Na učestalost se*sualnih odnosa utiču brojni faktori, uključujući stres, posao, decu, zdravstveno stanje, hormonalne promene, lekove, psihičko stanje, ali i eventualne probleme u vezi.

Zbog toga ne postoji „prava“ učestalost se*sa. Neki parovi imaju seksualne odnose nekoliko puta nedeljno, drugi jednom nedeljno ili ređe, dok neki periodi mogu da prođu i bez se*sa. Sve dok se oba partnera osećaju zadovoljno i sigurno, sama brojka nije presudna.

Jedno istraživanje pokazalo je da zadovoljstvo vezom raste kada parovi koji uopšte nemaju se*s počnu da imaju se*sualne odnose, ali se nakon otprilike jednog odnosa sedmično taj porast uglavnom poravnava. To ne znači da je jednom sedmično „idealno“, već da češći se*s sam po sebi ne garantuje veću sreću u vezi.

Prema podacima navedenim u istraživanjima, odrasli u proseku imaju se*sualne odnose oko 54 puta godišnje. U dvadesetim godinama prosek je oko 80 puta godišnje, dok kod osoba u šezdesetim godinama može pasti na približno 20 puta godišnje. Ti brojevi, međutim, predstavljaju proseke i ne mogu da odrede šta je odgovarajuće za pojedinačne parove.

Više bliskosti

Se*sualni odnosi mogu imati određene fizičke i psihološke koristi. Tokom se*sa organizam oslobađa hormone i druge supstance, među kojima su oksitocin, endorfini i prolaktin, koji mogu biti povezani sa osećajem zadovoljstva, opuštenosti i bliskosti.

Se*s je ujedno oblik fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, pri čemu se aktiviraju različite mišićne grupe, uključujući mišiće stomaka i mišiće dna karlice.

Ilustracija; Foto: coka/Shutterstock

Neka istraživanja povezuju se*sualnu aktivnost i sa drugim aspektima zdravlja, poput boljeg sna, raspoloženja, samopouzdanja, smanjenja osećaja stresa, ublažavanja bola i nižeg krvnog pritiska.

Postoje i istraživanja koja ukazuju na moguću povezanost se*sualne aktivnosti i boljih kognitivnih funkcija, odnosno pamćenja kod starijih osoba. Ipak, rezultati se razlikuju i ne znače da se*s sam po sebi može da spreči ili leči zdravstvene probleme.

Važno je i to da kvalitetna veza može da postoji i bez se*sualnih odnosa. Za neke parove se*s je veoma važan deo odnosa, dok drugi veću važnost pridaju drugim oblicima bliskosti.

Zagrljaji, poljupci, držanje za ruke, zajedničke šetnje, razgovori, putovanja, ples ili bavljenje zajedničkim hobijima takođe mogu da pomognu partnerima da ostanu povezani.

Otvoren razgovor kao prvi korak

Ako se se*sualni život promenio, prvi korak može biti otvoren razgovor bez optuživanja i pritiska. Partneri mogu da razgovaraju o tome šta im odgovara, šta žele da promene i da li postoje problemi koji utiču na njihovu želju za se*som.

Stres, nedostatak sna, hormonalne promene, određeni lekovi, zdravstveni problemi i emocionalne poteškoće mogu značajno da utiču na se*sualnu želju. U takvim situacijama korisno je potražiti savet lekara, se*sualnog terapeuta ili stručnjaka za partnerske odnose.

Najvažnije je da se partneri ne opterećuju poređenjem sa drugim parovima. U zdravoj vezi nije presudno koliko često imate se*s, već da li postoji međusobno zadovoljstvo, poverenje, komunikacija i osećaj bliskosti.