Roditeljstvo posle razvoda: PET stvari koje treba i ne treba raditi kod zajedničkog starateljstva

Možda već znate osnove ponašanja u zajedničkom starateljstvu – poput toga da ne kasnite kada dovodite ili preuzimate dete i da ne govorite loše o bivšem partneru pred detetom. Iako su ove stvari veoma važne, postoje i mnoga druga, nepisana pravila koja mogu doprineti mirnijem i srećnijem funkcionisanju zajedničkog starateljstva.

1. Nemojte nikada tražiti od deteta da bira između roditelja

Neki roditelji misle da je ispravno da pitaju dete sa kojim roditeljem želi da živi ili kod koga želi da provede vikend. Nažalost, u takvoj situaciji ne postoji pravi odgovor koji dete može dati. Ono zna da će roditelj kojeg ne izabere biti povređen, zbog čega se nalazi pred nemogućim i veoma bolnim izborom.

Nikada nemojte sesti sa detetom ili tinejdžerom i pitati ga gde želi da živi. Nije važno da li dete ima četiri ili četrnaest godina – to nije odluka koju treba da donosi. Još važnije, nemojte tražiti od treće osobe, poput prijatelja, rođaka ili terapeuta, da vodi taj razgovor umesto vas. Dete zna da će se ono što kaže na kraju preneti roditeljima.

Ilustracija; Foto: PeopleImages/Shutterstock

2. Nemojte učiniti da se dete oseća krivim zbog vremena koje provodi sa drugim roditeljem

Stvari nikada neće biti potpuno jednake. Nekih nedelja jedan roditelj će provesti više vremena sa detetom nego drugi. Jedan roditelj možda može da priušti lepši odmor, dok će drugi provesti sa detetom neki poseban praznik ili važan događaj.

Nikada nemojte učiniti da se dete oseća krivim zato što uživa u vremenu provedenom sa drugim roditeljem. Umesto toga, ono treba da se oseća voljeno i prihvaćeno od strane oba roditelja. Takođe, nemojte pokazivati tugu ili zabrinutost kada dete odlazi kod drugog roditelja. Deca nisu emocionalno spremna da nose teret osećanja svojih roditelja u vezi sa zajedničkim starateljstvom.

Umesto toga, izgradite sopstvenu mrežu podrške – razgovarajte sa članovima porodice, prijateljima, terapeutom ili grupom za podršku o svojim osećanjima.

3. Omogućite detetu da provodi dovoljno vremena sa oba roditelja

Osim ako postoji nešto što ugrožava bezbednost deteta kod jednog roditelja, za dete je najbolje da tokom odrastanja provodi dovoljno vremena sa oba roditelja. Tako se razvija čvrsta i trajna povezanost sa svakim od njih, dete upoznaje različite stilove roditeljstva i oseća ljubav oba roditelja.

Ako odnos sa jednim roditeljem izostane, to može ostaviti trajne i štetne emocionalne posledice na dete.

Možda ćete se kao roditelj osećati kao da vam se srce slama svaki put kada dete odlazi kod drugog roditelja, ali imajte na umu da je to u njegovom najboljem interesu.

4. Fokusirajte se na individualne potrebe deteta

Svako dete je drugačije. Neka deca imaju posebne zdravstvene potrebe, teškoće u učenju ili stanja poput ADHD-a ili poremećaja iz autističnog spektra. Takvim mališanima je često veoma važna predvidiva i stabilna rutina.

Potrebe deteta uvek imaju prednost nad svim drugim pitanjima. Ako je za vaše dete najbolje da svakog dana radi domaće zadatke u istoj kući zbog poremećaja iz autističnog spektra ili nekog drugog razloga, onda je to važnije od stroge podele vremena između roditelja u odnosu 50:50.

5. Komunicirajte sa bivšim partnerom otvoreno, iskreno i redovno

Ako je razvod ili raskid bio bolan, uključivanje bivšeg supružnika ili partnera u donošenje odluka o detetu možda je poslednja stvar koju želite. Međutim, upravo je to ono što je vašem detetu potrebno.

Do punoletstva će biti potrebno doneti hiljade odluka koje se tiču vašeg deteta, a sudije ne mogu niti treba da donose sve te odluke umesto vas.

Jasna, pristojna i dosledna komunikacija između roditelja mora postojati zbog dobrobiti deteta, bez obzira na to koliko ste ljuti ili povređeni zbog bivšeg partnera.