Deca koja često izgovaraju OVIH ŠEST rečenica imaju visoku emocionalnu inteligenciju

Niko se ne rađa sa savršenim socijalnim veštinama, one se razvijaju kroz posmatranje odraslih i vežbu u sigurnom okruženju. Komunikacija, emocionalna inteligencija, postavljanje granica i empatija pomažu deci da izgrade samopouzdanje, lakše se snalaze u odnosima i bolje nose sa stresom i izazovima.

Deca koja razviju snažne socijalne veštine vremenom postaju fleksibilnija, prilagodljivija i svesnija sopstvenih emocija. Kelsi Mora, licencirana terapeutkinja sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom i porodicama, izdvojila je šest rečenica koje često koriste socijalno vešta deca, te objasnila kako roditelji mogu da podstiču takvo ponašanje od najranijeg uzrasta.

"Uznemiren sam"

Rečenice poput "Uznemiren sam" pokazuju da je dete verovatno odrastalo uz odrasle koji otvoreno razgovaraju o emocijama i pomažu mu da ih razume.

Takva deca lakše prepoznaju sopstvena osećanja i osećaju se sigurno dok ih izražavaju. Vremenom uče da se nose ne samo sa srećom, već i sa tugom, strahom, zabrinutošću, ljubomorom ili usamljenošću.

"Brat je uzrujan, treba mu malo prostora"

Ovakva izjava pokazuje razvoj empatije i razumevanja drugih ljudi.

Deca koja odrastaju u okruženju u kojem se otvoreno razgovara o emocijama češće prepoznaju kada je nekome teško i znaju kako da reaguju. Uče da poštuju tuđe granice, ali i da prepoznaju kada je njima samima potreban mir i prostor.

"Ko će biti tamo?"

Pitanje poput ovoga pokazuje da dete pokušava da se pripremi za novu situaciju.

Roditelji koji sa decom razgovaraju o novim iskustvima i očekivanjima često odgajaju decu koja su prilagodljivija i sigurnija u društvenim situacijama. Takva deca spremnije isprobavaju nove stvari i lakše se nose sa neizvesnošću jer znaju kako da se pripreme.

"Pogrešio sam"

Sposobnost da dete prizna grešku važan je znak emocionalne zrelosti.

Deca koja odrastaju u okruženju gde se greške ne kažnjavaju preterano, već se posmatraju kao prilika za učenje, spremnija su da se izvine, pokušaju da isprave situaciju i pokušaju ponovo.

Takva deca često su tolerantnija prema sebi i drugima, te fleksibilnije reaguju na promene.

"Imam ideju"

Ova rečenica pokazuje da se dete ne plaši da izrazi svoje mišljenje i uključi se u zajedničke aktivnosti.

Deca koja odrastaju u okruženju koje podstiče saradnju i prihvata različitosti obično imaju više samopouzdanja za iznošenje sopstvenih ideja i preuzimanje inicijative.

"Ne sviđa mi se kada..."

Ovakve izjave pokazuju da dete zna da postavi zdrave granice.

Deca koja razviju ovu veštinu sposobna su da jasno i mirno kažu kako žele da se drugi prema njima ponašaju. Istovremeno uče da slušaju i poštuju potrebe drugih ljudi, čak i kada se ne slažu.