Nauka otkriva zašto su neki samci solo toliko dugo (i nije ono što mislite)

Inteligentniji ljudi češće ostaju duže bez partnera, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Cirihu u Švajcarskoj.

"Naši rezultati pokazuju da i sociodemografski faktori, poput obrazovanja, i psihološke karakteristike, poput trentnog blagostanja, mogu pomoći u objašnjenju ko će ući u romantičnu vezu, a ko neće", rekao je koautor Majkl Kremer o studiji objavljenoj u časopisu Journal of Personality and Social Psychology. 

Nalazi dolaze u vreme kad sve manje ljudi ulazi u veze. Prema The Economistu, u poslednjih 50 godina udeo Amerikanaca od 25 do 34 godine koji ne žive sa supružnikom ili partnerom udvostručio se i dostigao 50 posto kod muškaraca i 41 posto kod žena.

Šta povećava šanse da neko duže ostane bez partnera

Kako bi videli koji faktori mogu da budu povezani s dužim periodima bez veze, istraživači su pratili više od 17.000 ljudi iz Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke. Učesnike su uključili sa 16 godina, bez prethodnog iskustva u vezama, te su ih do 29. godine periodično ispitivali o osobinama i demografskim podacima.

Studija je izdvojila nekoliko iznenađujućih obrazaca povezanih s dugotrajnim samovanjem. Među njima su i mladi muškarci s nižim nivoem prosperiteta, višim obrazovanjem te oni koji žive sami ili s roditeljima. S druge strane, istraživanje sugeriše da život s prijateljima ili cimerima može povećati šanse za pronalaženje partnera.

Autori nisu ulazili u to zašto bi inteligentniji ljudi češće ostajali bez veze. To odstupa od ranije studije iz 2018. godine, koja je zaključila da inteligentnije osobe imaju veću verovatnoću da će se venčati i ostati u braku.

Uticaj na kvalitet života

U nastavku su istraživači pratili kako se kod ljudi bez partnera, u poređenju s onima koji su ušli u vezu, menjaju zadovoljstvo životom, osećaj usamljenosti i nivoa depresivnosti. Pokazalo se da su oni koji su duže ostali sami češće beležili pad zadovoljstva životom i porast usamljenosti.

"Nedostaci u kvalitetu života postali su izraženiji u kasnim dvadesetima", naveli su istraživači. To se poklopilo i s višim nivoima depresivnosti, a sličan se obrazac video i kod muškaraca i kod žena. Istovremeno, ulazak u prvu vezu bio je povezan s vidljivim poboljšanjem života.

Kremer zaključuje da je "dugotrajno samovanje u mladoj odrasloj dobi povezano s umerenim rizicima za prosperitet". Uopšteno, što je neko duže bio sam, negativni faktori su bili izraženiji. Studija takođe sugeriše da je teže ući u prvu vezu što se više približavate tridesetim godinama.