Danas se obeležava Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina - genocida NDH

Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine biće obeležen polaganjem venaca i cveća na grobno polje "Topole" i parastosom žrtvama u prisustvu predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović. Dan sećanja obeležava se povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u Evropi.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je najmonstruoznije mesto u ovom delu sveta u Drugom svetskom ratu, ako ne i najmonstruoznije uopšte. Ne po broju žrtava nego po oblicima iživljavanja i ubijanja nesrećnih zatočenika.

Takozvana NDH formirana je pošto je okupirana i rasparčana Kraljevina Jugoslavija aprila 1941.

Bila je to odmazda nacističke Nemačke zbog činjenice da su se Srbi ogromnom većinom opredelili protiv pakta potpisanog 25. marta 1941 u Beču, što se videlo masovnom podrškom puču od 27. marta, čime je iskazana naklonost zapadnim saveznicima.

Formalno, NDH je proglasio Slavko Kvaternik, penzionisani austrougarski oficir, 10. aprila.

Iako su nastankom NDH iz njenog sastava izuzete teritorije nastanjene Hrvatima poput većeg dela Dalmacije, Međimurja, Gorskog Kotara, priključena joj je celokupna Bosna i Hercegovina, koja je tada imala relativnu srpsku većinu, kao i čitav Srem, u kom su Srbi bili većinsko stanovništvo.

Teritoriju takozvane NDH nastanjivalo je, prema nemačkim izvorima, 3,3 miliona Hrvata, 2 miliona Srba, 700.000 muslimana, koji su smatrani Hrvatima, i oko 150.000 Nemaca.

Vrlo brzo po ustrojavanju NDH započelo je ostvarenje prethodno osmišljenog programa sistematskog uništavanja Srba. To je i bila glavna opsesivna namera Ante Pavelića i njegovih sledbenika.

Paralelno, događalo se sistematsko uništavanje Jevreja, po uzoru na nacističku Nemačku, a takođe i Roma. U slučaju NDH, prevashodni cilj je bilo nepovratno uništenje svega što je bilo vezano za postojanje Jugoslavije, dakle osim Srba, aparata Kraljevine Jugoslavije i svih ubeđenih pristalica jugoslovenske države. Tako su stradale desetine hiljada Hrvata pristalica Jugoslavije, u prvoj fazi oni su bili glavna meta, tek kasnije i komunisti.

Sistematski progon i uništavanje Srba započeo je čim se tzv. NDH elementrano konsolidovala, mada su se napadi na Srbe događali odmah paralelno sa dolaskom okupatora, i to na lokalnom nivou, kao svojevrsni spontani pogrom.

Dve sedmice pošto je proglašena NDH, 25. aprila, zabranjena je upotreba ćirilice. Paralelno je trajalo uništavanje Srpske crkve, njenog osoblja, imovine svih vidova. I sam termin pravoslavlje je u prvo vreme odstranjen, i zamenjen kovanicom "grčko iztočnjaci". Za Srbe je naloženo i nošenje plave trake, poput žute koju su morali da nose Jevreji.

Formalno, NDH je rasne zakone usvojila 22. jula 1941. godine.

Poznata je izjava ustaškog intelektualca, pisca Mileta Budaka, da trećinu Srba treba oterati, trećinu preveriti na rimokatolicizam, a ostale pobiti, izrečena jula 1941. u Gospiću. Bila je to samo jedna u nizu sličnih izjava ustaških moćnika i zvaničnika u tom periodu.

Masovnost zločina nad Srbima u NDH, i stepen njihove bestijanosti, užasnuli su tada čak i okupatore. Poznato je da je recimo Glez fon Horstenau, kako navodi u sećanjima, bio zgrožen.

Ilustrativna je priča Malapartea, tada poznatog fašističkog novinara, koji je prilikom prijema kod Pavelića, poglavnika NDH, uočio pletenu korpu neobične sadržine, punu ljudskih očiju, po Pavelićevim rečima "dar vernih ustaša". Istovetan prizor zabeležio je i Vitomil Zupan, slovenački pisac, u Gospiću, vreću ljudskih očiju, kao svojevrsni trofej ustaša. Procene o broju ubijenih Srba od strane hrvatskih ustaša, razlikuju se.

Primera radi, Herman Nojbaher nemački zvaničnik na prostoru Jugoistoka, zabeležio je da se ustaše hvale da su pobili million Srba, ali se njemu činilo da je reč o "hvalisanju". Prema Nojbaheru, koji nije bio pristalica ustaških metoda, broj ubijenih Srba u NDH bio je oko 750.000.

Osim u logorima, kojih je u NDH bilo više desetina, masovna ubistva, pokolji Srba od strane hrvatskih ustaša događali su se posvuda, po selima, nad raznim vrtačama, u crkvama, kao u Glini, i drugde.

Siguran broj žrtava nikada neće biti utvrđen, pošto precizni popisi nisu, u tom delu, na vreme sprovedeni, a protok vremena je učinio da se mnogi zaborave. Na kraju, uništavane su sistematski celokupne porodice.

Najveće stratište bio je logor Jasenovac, ustrojen avgusta 1941. Ta monstruozna industrija zločina bila je aktivna do aprila 1945, kada se dogodilo proboj logoraša, 22. aprila.

Po nizu procena, bestijalnost zločina koji su se u njemu događali jedinstvena je.

Prema nalazima državne komisije Hrvatske, ubrzo po oslobođenju, zaključeno je da je u sistemu logora Jasenovac usmrćeno oko pola miliona lica, do 600.000. Izveštaj je bio objavljen, i takođe predstavljen Međunarodnom sudu u Nirnbergu. Prema nalazima Gideona Grajfa, izraelskog stručnjaka za holokaust, u Jasenovcu, koji on naziva " Balkanski Aušvic", stradalo je oko 700.000 Srba, Jevreja, Roma, i drugih. Ogromnu većinu stradalnika činili su Srbi. Grajf je takođe opisao 57 metoda mučenja i ubijanja koje su primenjivale hrvatske ustaše.

Danom sećanja i komemoracijama, odlučno se naglašava da se stradalnici, žrtve monstruozne ustaške NDH, nikada ne smeju prepustiti zaboravu.

Komentari (0) Ostavi komentar