Od danas veće plate i minimalac, startuje e-bolovanje, plaćanje poreza na ugljenik

U Srbiji će od danas biti povećane plate u javnom sektoru kao i minimalac, penzionerima će u januaru biti isplaćene prve penzije povećane za 12,2 odsto, a počinje i primena Zakona o eBolovanju, kao i obaveza izdavanja elektronskih obveznica za pojedine kategorije firmi.

Kada je reč o platama, primanja zaposlenih u javnom sektoru biće povećana za 5,1 odsto, a minimalna zarada za 10,1 odsto.

Takođe, od danas počinje i oporezivanje uvoza proizvoda u EU sa visokom emisijom ugljen dioksida, a Srbija istovremeno kreće sa naplatom nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija.

Ovo su najznačajne novine u domaćoj ekonomiji koje donosi nova 2026. godina.

Minimalac je 2025. prvi put povećan od 1. januara, zatim od oktobra, a sa najnovijim povećanjem koje startuje od januara 2026. godine minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa, iznosiće 371 dinar po radnom satu, pa će prosečna minimalna neto zarada za prosečan mesečni fond od 174 radna sata iznositi 64.554. U 2026. biće povećan neoporezivi iznos zarade i to sa 28.423 dinara na 34.221 dinar.

Osim radnika, veća primanja sleduju i penzionerima i dobiće ih počev od 5. januara kada počinje isplata decembarskih penzija uvećanih za 12,2 odsto. Sa ovom povišicom prosečna decembarska penzija biće za oko 6.180 dinara veća od novembarske i iznosiće oko 56.838 dinara.

Ovo nije jedina novina u 2026. kada je reč o penzijama, jer će u novoj godini važiti i novi uslovi za penzionisanje žena. Njima će, shodno odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, za odlazak u penziju biti neophodne 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Uslovi za penzionisanje muškaraca ostaju isti, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Takođe, 1. januara počinje primena Zakona o e-bolovanju, prema kome su poslodavci obavezni da se najkasnije do tog datuma registruju i pristupe sistemu, kako bi mogli da primaju i obrađuju dokumentaciju elektronskim putem. Kako je ranije objasnio direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović sistem e bolovanje omogućiće da izabrani lekar u sistemu, od 1. januara izda elektronsku doznaku o čemu će poslodavci biti blagovremeno obavešteni elektronskim putem. Na ovaj način ukida se potreba za dostavljanjem papirnih dokumenata. Ova novina će za zaposlene značiti još jedan odlazak manje na šaltere, a prednosti za zdravstveni sistem se ogledaju u smanjenju administrativnog opterećenja, eliminaciji duplih unosa i smanjenju grešaka koje nastaju ručnim popunjavanjem podataka o bolovanjima.

Sistem će nastaviti da se usavršava pa će se od 1. aprila 2026. godine primenjivati digitalizovan sistem produžavanja bolovanja posle 30 dana.

Zakonom o korišćenju "e-Bolovanja" propisano je da od 1. aprila svi poslodavci prelaze isključivo na elektronsku komunikaciju sa RFZO, što će doneti manje administrativnih troškova i brže obračune naknada za građane koji produžavaju bolovanje i posle 30 dana.

Od nove godine uvodi se nacionalni porez na ugljen dioksid, a iznos poreza je četiri evra za tonu ugljen-dioksida, u dinarskoj protivvrednosti. Ova oblast regulisana je sa dva zakona koja su usvojena u decembru, a reč je o Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Zakonom o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda utvrđen je porez na uvoz ovakvih proizvoda, pri čemu se ugljenično intenzivnim proizvodima smatraju gvožđe i čelik, cement, đubrivo i aluminijum.

Porez se obračunava i plaća na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda u Srbiju, a poresku osnovicu za obračun poreza čini ukupna količina emisije ugljen-dioksida koja je nastala tokom procesa proizvodnje ugljenično intenzivnih proizvoda, a koje je poreski obveznik uvezao u Srbiju.

Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte uveden je porez na emisije ovih gasova, a to su ugljen-dioksid, azot-suboksid i perfluorouglenici. Porez se obračunava i plaća na oporezivu količinu gasa, a odnosi se na pet delatnosti i to proizvodnju veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, zatim cementa, proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, kao i aluminijuma, ali i električne energije.

U Srbiji će sa 1. januarom biti povećane akcize na cigarete, duvan i tečnost za punjenje elektronskih cigareta i to kako na uvozne tako i na cigarete proizvedene u zemlji. U prvoj polovini 2026. godine akciza na cigarete će iznositi 106,90 dinara po paklici cigareta i ponovo će biti povećana nakon pola godine.

Tečnost za punjenje elektronskih cigareta plaća se po mililitru, a 2026. godine cena će iznositi 13,12 dinara.

Kada je reč o nesagorevajućem duvanu, akciza se plaća po kilogramu duvanske smese, sada iznosi 100 odsto minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, a 2026. godine će se povećati na 110 odsto.

Sledeća novina koja startuje 1. januara jesu elektronske otpremnice. Zakonom o elektronskim otpremnicama donetim u novembru 2024. godine propisano je uvođenje centralizovanog sistema elektronskih otpremnica, uz faznu primenu obaveza. Propisano je da obaveze subjekata javnog sektora šalju i primaju elektronske otpremnice, kao i obaveze koje se odnose na kretanje dobara koja se smatraju akciznim proizvodima, počinju da se primenjuju 1. januara 2026. godine. Puna primena odnosno obaveza da privatne firme međusobno šalju i primaju elektronske otpremnice počeće od 1. oktobra 2027. godine.

Komentari (0) Ostavi komentar