Iza njegovog prepoznatljivog OSMEHA krile su se jezive TAJNE: Kako je zaista umro Bili Kid?

Bio je mlad, nasmejan i šarmantan, a iza njegovog vedrog lica krila se sudbina jednog od najpoznatijih odmetnika u istoriji Amerike. Za samo 21 godinu života, Henri Makarti, poznatiji svetu kao Bili Kid, postao je simbol Divljeg zapada - čovek o kome su se pričale priče, pisale knjige i snimali filmovi.

Legenda kaže da je ubio 21 čoveka, po jednog za svaku godinu svog života, ali istorijski podaci govore drugačije. Iako se broj njegovih žrtava najčešće procenjuje na oko devet, njegovo ime je zauvek ostalo povezano sa nasiljem, bekstvima, potragama i sukobima koji su obeležili jednu od najburnijih epoha američke istorije.

Njegova priča bila je spoj siromaštva, preživljavanja, osvete i pobune protiv zakona - priča o mladiću koji je od običnog dečaka bez porodice postao jedna od najvećih legendi Divljeg zapada.

Dečak bez doma koji je prerano postao begunac

Henri Makarti rođen je 17. septembra 1859. godine u Njujorku. Njegovo poreklo i danas je predmet rasprava -različiti izvori navode različita imena njegovih roditelja, ali se zna da je poticao iz porodice irskih protestanata.

Nakon smrti oca, njegova majka se preselila sa decom u Kanzas, a zatim u Silver Siti u Novom Meksiku, gde je pokušala da započne novi život. Međutim, tragedija ga je ubrzo zadesila - majka mu je preminula od tuberkuloze, ostavljajući ga bez porodice dok je još bio tinejdžer.

Kako bi preživeo, Makarti je morao rano da odraste. Radio je u hotelu, gde su ga vlasnici opisivali kao vrednog i poštenog mladića. Njegovi učitelji pamtili su ga kao ljubaznog i inteligentnog učenika, ali životne okolnosti odvele su ga putem sa kojeg više nije bilo povratka.

Foto: NMUIM / Alamy / Profimedia

Prvi put je uhapšen 1875. godine zbog skrivanja ukradene robe. Iako je završio iza rešetaka, uspeo je da pobegne kroz dimnjak zatvora i od tog trenutka postao je zvanični begunac.

Imao je prepoznatljiv osmeh

Makarti je bio sitne građe, plavih očiju i upečatljivog osmeha. Novine su ga često opisivale kao zgodnog i vedrog mladića, potpuno suprotnog slici surovog odmetnika kakav će kasnije postati.

Ipak, iza tog šarma krila se opasna priroda. Njegova hrabrost, izuzetna veština rukovanja oružjem i snalažljivost učinili su ga jednim od najtraženijih ljudi američkog Zapada.

Često je nosio prepoznatljiv sombrero ukrašen širokom zelenom trakom, a njegov izgled postao je deo mita koji je kasnije izgrađen oko njegovog imena.

Njegova slava dodatno je porasla nakon što je šerif Patrik Geret, čovek koji ga je na kraju ubio, objavio knjigu „The Authentic Life of Billy the Kid“. Upravo ta biografija pretvorila je mladog odmetnika u legendarnu figuru američkog folklora.

Stočarski rat u Linkolnu - sukob koji ga je pretvorio u legendu

Krajem 1877. godine Bili Kid se preselio u okrug Linkoln u Novom Meksiku, gde je radio kao čuvar stoke kod bogatog rančera Džona Tanstala.

Tada je počeo sukob koji će ostati poznat kao Stočarski rat u Linkolnu – krvavi obračun između moćnih trgovaca i rančera.

Kada je Tanstal ubijen 1878. godine, Makarti i grupa njegovih istomišljenika formirali su bandu poznatu kao Regulatori. Njihov cilj bio je da osvete smrt svog poslodavca i kazne njegove ubice.

U tom periodu Bili Kid učestvovao je u nekoliko oružanih sukoba i ubistava, a njegovo ime postalo je poznato širom Novog Meksika.

Nakon završetka sukoba, našao se na meti zakona i naredne godine proveo je pokušavajući da preživi kao begunac.

Šerif Patrik Geret - čovek koji je krenuo u lov na svog nekadašnjeg prijatelja

Jedna od najpoznatijih priča iz života Bilija Kida jeste njegov odnos sa Patrikom Geretom.

Njih dvojica su se ranije poznavala, ali kada je Geret 1880. godine postao šerif okruga Linkoln, njihovi putevi su se zauvek razdvojili.

Geret je organizovao poteru za Kidom i raspisao nagradu za njegovo hvatanje. Posle nekoliko meseci potrage uspeo je da ga pronađe i zarobi.

Bili Kid je uhvaćen u decembru 1880. godine i osuđen na smrt zbog ubistva šerifa Vilijama Brejdija.

Međutim, ni zatvor nije mogao da ga zadrži.

Spektakularni beg iz zatvora i poslednji dani slobode

U aprilu 1881. godine Bili Kid izveo je jedan od najpoznatijih bekstava u istoriji Divljeg zapada.

Dok je čekao izvršenje smrtne kazne, uspeo je da savlada čuvare i pobegne iz zatvora u Linkolnu. Njegov beg dodatno je učvrstio njegovu reputaciju čoveka koji ne može biti uhvaćen.

Ipak, sloboda nije dugo trajala.

Šerif Geret ponovo je krenuo u potragu za njim i pronašao ga u Fort Samneru. Dana 14. jula 1881. godine, u kući njegovog prijatelja Pita Maksvela, došlo je do poslednjeg susreta dvojice nekadašnjih poznanika.

Postoje različite verzije događaja, ali najčešće prihvaćena priča jeste da je Geret ispalio hitac kojim je ubio Bilija Kida.

Tako je završio život mladića koji je za samo 21 godinu postao jedna od najpoznatijih ličnosti američkog Zapada.

Časna sestra ga spasla smrti, pa razoružala

Časna sestra italijanskog porekla, koja se suprotstavila legendarnom odmetniku sa Divljeg zapada Biliju Kidu pomogla je da se osnuju škole i izgrade bolnice u Novom Meksiku.

Blandina Sigal takođe je bila zaštitnica stanovnika hispano porekla i američkih Indijanaca.

Priča o tome kako je nenaoružana časna sestra razoružala jednog od najopasnijih revolveraša sa Divljeg zapada potpuno je filmska. Tokom jedne od razbojničkih misija Bilijeve bande, u kojoj on nije učestvovao, jedan od njegovih najbližih saboraca je teško ranjen.

Nijedan doktor nije želeo da pomogne razbojniku, ali Blandina jeste! Čak i nakon što je pacijent priznao da su mu ruke "krvave do lakata", ova časna sestra je nastavila da neguje ranjenika sve dok ga, puna tri meseca kasnije, nije vratila na noge.

Kada se Bili Kid vratio u grad, nad onima koji su odbili da pruže pomoć njegovom prijatelju, rešio je da krene u krvavu osvetu.

I opet, niko nije smeo da izađe pred razbojnika - niko osim Blandine Sigal.

I tada se dogodilo čudo! Stojeći ispred njega, gledajući je pravo u oči, krvožedni i nemilosrdni Bili Kid je nevoljno odmahnuo rukom i povukao se.

Ovo je jedna verzija susreta Sigalove sa Bilijem Kidom. Prema drugoj on je sa svojom bandom pokušao da opljačka kočiju u kojoj je bila Sigalova. Kada ju je video samo je podigao šešir i odjahao.

Prema još jednoj legendi ona je jednog odmetnika uspela da spase od linča.

Kada nije raspravljala sa opasnim razbojnikom, Blandina Segale je radila kao predavač i socijalni radnik u Ohaju, Koloradu i Novom Mekisku. Istoričari tvrde da je Bili Kid gajio duboko poštovanje prema njoj i da je dvojac sklopio neku vrstu prijateljstva. Kada je 1881. godine Bili Kid bio uhapšen, Blandina ga je posetila u zatvoru.

Smrtovnica

Istoričar iz Arizone tražio je da mu nadležne vlasti izdaju smrtovnicu Bilija Kida kako bi razrešio pitanje da li je legendarnog odmetnika s Divljeg zapada 1881. godine ubio šerif Pet Geret.

Foto: The History Collection / Alamy / Profimedia

Profesor emeritus sa Univerziteta u Arizoni Robert Stal rekao je da bi zvančna smrtovnica okončala priče da Bilija Kida nije fatalno ranio Pet Geret.

Većina istoričara veruje da je Geret 14. jula 1881. iz revolvera pogodio Kida, poznatog i kao Henri Antrim i Vilijem Boni, i da je odmetnik ubrzo umro pošto je iskrvario.

Geret je potom uzeo nagradu od 500 dolara, što znači da su vlasti prihvatile tvrdnju da je ubio Bilija Kida.

Postoje, međutim, više mitova o tome da Bili Kid nije tako nastradao.

Najraširenija takva priča je da je Geret zapravo ubio nekog drugog, a da je Bili Kid počeo da se bavi poljoprivredom ili pobegao u Teksas.

Istoričar Stal je podneo zahtev okružnom sudu, piše list Santa Fe Nju Meksikan (The Santa Fe New Mexican), pošto mu je kod matičara rečeno da mu je za dobijanje te smrtovnice potreban sudski nalog.

Mit koji i danas traje

Bili Kid sahranjen je na starom vojnom groblju u Fort Samneru, pored svojih nekadašnjih saboraca. Na njihovom spomeniku stoji reč „drugovi“.

Decenijama nakon njegove smrti, ljudi su i dalje raspravljali o njegovom životu, karakteru, pa čak i o tome kojom rukom je držao oružje.

Dugo se verovalo da je bio levoruk, na osnovu jedine poznate fotografije. Kasnije je utvrđeno da je slika zapravo bila ogledalski okrenuta, pa je zaključeno da je bio dešnjak. Ipak, mnogi istoričari smatraju da se verovatno podjednako dobro služio obe ruke.