Iza njegovog prepoznatljivog OSMEHA krile su se jezive TAJNE: Kako je zaista umro Bili Kid?

Bio je mlad, nasmejan i &scaron;armantan, a iza njegovog vedrog lica krila se sudbina jednog od najpoznatijih odmetnika u istoriji Amerike. Za samo 21 godinu života, Henri Makarti, poznatiji svetu kao Bili Kid, postao je simbol Divljeg zapada - čovek o kome su se pričale priče, pisale knjige i snimali filmovi.Legenda kaže da je ubio 21 čoveka, po jednog za svaku godinu svog života, ali istorijski podaci govore drugačije. Iako se broj njegovih žrtava najče&scaron;će procenjuje na oko devet, njegovo ime je zauvek ostalo povezano sa nasiljem, bekstvima, potragama i sukobima koji su obeležili jednu od najburnijih epoha američke istorije.Njegova priča bila je spoj siroma&scaron;tva, preživljavanja, osvete i pobune protiv zakona - priča o mladiću koji je od običnog dečaka bez porodice postao jedna od najvećih legendi Divljeg zapada.Dečak bez doma koji je prerano postao begunacHenri Makarti rođen je 17. septembra 1859. godine u Njujorku. Njegovo poreklo i danas je predmet rasprava -različiti izvori navode različita imena njegovih roditelja, ali se zna da je poticao iz porodice irskih protestanata.Nakon smrti oca, njegova majka se preselila sa decom u Kanzas, a zatim u Silver Siti u Novom Meksiku, gde je poku&scaron;ala da započne novi život. Međutim, tragedija ga je ubrzo zadesila - majka mu je preminula od tuberkuloze, ostavljajući ga bez porodice dok je jo&scaron; bio tinejdžer.Kako bi preživeo, Makarti je morao rano da odraste. Radio je u hotelu, gde su ga vlasnici opisivali kao vrednog i po&scaron;tenog mladića. Njegovi učitelji pamtili su ga kao ljubaznog i inteligentnog učenika, ali životne okolnosti odvele su ga putem sa kojeg vi&scaron;e nije bilo povratka.Foto: NMUIM / Alamy / ProfimediaPrvi put je uhap&scaron;en 1875. godine zbog skrivanja ukradene robe. Iako je zavr&scaron;io iza re&scaron;etaka, uspeo je da pobegne kroz dimnjak zatvora i od tog trenutka postao je zvanični begunac.Imao je prepoznatljiv osmehMakarti je bio sitne građe, plavih očiju i upečatljivog osmeha. Novine su ga često opisivale kao zgodnog i vedrog mladića, potpuno suprotnog slici surovog odmetnika kakav će kasnije postati.Ipak, iza tog &scaron;arma krila se opasna priroda. Njegova hrabrost, izuzetna ve&scaron;tina rukovanja oružjem i snalažljivost učinili su ga jednim od najtraženijih ljudi američkog Zapada.Često je nosio prepoznatljiv sombrero ukra&scaron;en &scaron;irokom zelenom trakom, a njegov izgled postao je deo mita koji je kasnije izgrađen oko njegovog imena.Njegova slava dodatno je porasla nakon &scaron;to je &scaron;erif Patrik Geret, čovek koji ga je na kraju ubio, objavio knjigu &bdquo;The Authentic Life of Billy the Kid&ldquo;. Upravo ta biografija pretvorila je mladog odmetnika u legendarnu figuru američkog folklora.Stočarski rat u Linkolnu - sukob koji ga je pretvorio u legenduKrajem 1877. godine Bili Kid se preselio u okrug Linkoln u Novom Meksiku, gde je radio kao čuvar stoke kod bogatog rančera Džona Tanstala.Tada je počeo sukob koji će ostati poznat kao Stočarski rat u Linkolnu &ndash; krvavi obračun između moćnih trgovaca i rančera.Kada je Tanstal ubijen 1878. godine, Makarti i grupa njegovih istomi&scaron;ljenika formirali su bandu poznatu kao Regulatori. Njihov cilj bio je da osvete smrt svog poslodavca i kazne njegove ubice.U tom periodu Bili Kid učestvovao je u nekoliko oružanih sukoba i ubistava, a njegovo ime postalo je poznato &scaron;irom Novog Meksika.Nakon zavr&scaron;etka sukoba, na&scaron;ao se na meti zakona i naredne godine proveo je poku&scaron;avajući da preživi kao begunac.&Scaron;erif Patrik Geret - čovek koji je krenuo u lov na svog nekada&scaron;njeg prijateljaJedna od najpoznatijih priča iz života Bilija Kida jeste njegov odnos sa Patrikom Geretom.Njih dvojica su se ranije poznavala, ali kada je Geret 1880. godine postao &scaron;erif okruga Linkoln, njihovi putevi su se zauvek razdvojili.Geret je organizovao poteru za Kidom i raspisao nagradu za njegovo hvatanje. Posle nekoliko meseci potrage uspeo je da ga pronađe i zarobi.Bili Kid je uhvaćen u decembru 1880. godine i osuđen na smrt zbog ubistva &scaron;erifa Vilijama Brejdija.Međutim, ni zatvor nije mogao da ga zadrži.Spektakularni beg iz zatvora i poslednji dani slobodeU aprilu 1881. godine Bili Kid izveo je jedan od najpoznatijih bekstava u istoriji Divljeg zapada.Dok je čekao izvr&scaron;enje smrtne kazne, uspeo je da savlada čuvare i pobegne iz zatvora u Linkolnu. Njegov beg dodatno je učvrstio njegovu reputaciju čoveka koji ne može biti uhvaćen.Ipak, sloboda nije dugo trajala.&Scaron;erif Geret ponovo je krenuo u potragu za njim i prona&scaron;ao ga u Fort Samneru. Dana 14. jula 1881. godine, u kući njegovog prijatelja Pita Maksvela, do&scaron;lo je do poslednjeg susreta dvojice nekada&scaron;njih poznanika.Postoje različite verzije događaja, ali najče&scaron;će prihvaćena priča jeste da je Geret ispalio hitac kojim je ubio Bilija Kida.Tako je zavr&scaron;io život mladića koji je za samo 21 godinu postao jedna od najpoznatijih ličnosti američkog Zapada.Časna sestra ga spasla smrti, pa razoružalaČasna sestra italijanskog porekla, koja se suprotstavila legendarnom odmetniku sa Divljeg zapada Biliju Kidu pomogla je da se osnuju &scaron;kole i izgrade bolnice u Novom Meksiku.Blandina Sigal takođe je bila za&scaron;titnica stanovnika hispano porekla i američkih Indijanaca.Priča o tome kako je nenaoružana časna sestra razoružala jednog od najopasnijih revolvera&scaron;a sa Divljeg zapada potpuno je filmska. Tokom jedne od razbojničkih misija Bilijeve bande, u kojoj on nije učestvovao, jedan od njegovih najbližih saboraca je te&scaron;ko ranjen.Nijedan doktor nije želeo da pomogne razbojniku, ali Blandina jeste! Čak i nakon &scaron;to je pacijent priznao da su mu ruke &quot;krvave do lakata&quot;, ova časna sestra je nastavila da neguje ranjenika sve dok ga, puna tri meseca kasnije, nije vratila na noge.Kada se Bili Kid vratio u grad, nad onima koji su odbili da pruže pomoć njegovom prijatelju, re&scaron;io je da krene u krvavu osvetu.I opet, niko nije smeo da izađe pred razbojnika - niko osim Blandine Sigal.I tada se dogodilo čudo! Stojeći ispred njega, gledajući je pravo u oči, krvožedni i nemilosrdni Bili Kid je nevoljno odmahnuo rukom i povukao se.Ovo je jedna verzija susreta Sigalove sa Bilijem Kidom. Prema drugoj on je sa svojom bandom poku&scaron;ao da opljačka kočiju u kojoj je bila Sigalova. Kada ju je video samo je podigao &scaron;e&scaron;ir i odjahao.Prema jo&scaron; jednoj legendi ona je jednog odmetnika uspela da spase od linča.Kada nije raspravljala sa opasnim razbojnikom, Blandina Segale je radila kao predavač i socijalni radnik u Ohaju, Koloradu i Novom Mekisku. Istoričari tvrde da je Bili Kid gajio duboko po&scaron;tovanje prema njoj i da je dvojac sklopio neku vrstu prijateljstva. Kada je 1881. godine Bili Kid bio uhap&scaron;en, Blandina ga je posetila u zatvoru.SmrtovnicaIstoričar iz Arizone tražio je da mu nadležne vlasti izdaju smrtovnicu Bilija Kida kako bi razre&scaron;io pitanje da li je legendarnog odmetnika s Divljeg zapada 1881. godine ubio &scaron;erif Pet Geret.Foto: The History Collection / Alamy / ProfimediaProfesor emeritus sa Univerziteta u Arizoni Robert Stal rekao je da bi zvančna smrtovnica okončala priče da Bilija Kida nije fatalno ranio Pet Geret.Većina istoričara veruje da je Geret 14. jula 1881. iz revolvera pogodio Kida, poznatog i kao Henri Antrim i Vilijem Boni, i da je odmetnik ubrzo umro po&scaron;to je iskrvario.Geret je potom uzeo nagradu od 500 dolara, &scaron;to znači da su vlasti prihvatile tvrdnju da je ubio Bilija Kida.Postoje, međutim, vi&scaron;e mitova o tome da Bili Kid nije tako nastradao.Najra&scaron;irenija takva priča je da je Geret zapravo ubio nekog drugog, a da je Bili Kid počeo da se bavi poljoprivredom ili pobegao u Teksas.Istoričar Stal je podneo zahtev okružnom sudu, pi&scaron;e list Santa Fe Nju Meksikan (The Santa Fe New Mexican), po&scaron;to mu je kod matičara rečeno da mu je za dobijanje te smrtovnice potreban sudski nalog.Mit koji i danas trajeBili Kid sahranjen je na starom vojnom groblju u Fort Samneru, pored svojih nekada&scaron;njih saboraca. Na njihovom spomeniku stoji reč &bdquo;drugovi&ldquo;.Decenijama nakon njegove smrti, ljudi su i dalje raspravljali o njegovom životu, karakteru, pa čak i o tome kojom rukom je držao oružje.Dugo se verovalo da je bio levoruk, na osnovu jedine poznate fotografije. Kasnije je utvrđeno da je slika zapravo bila ogledalski okrenuta, pa je zaključeno da je bio de&scaron;njak. Ipak, mnogi istoričari smatraju da se verovatno podjednako dobro služio obe ruke.

Iza njegovog prepoznatljivog OSMEHA krile su se jezive TAJNE: Kako je zaista umro Bili Kid?

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest