Legenda o veštici: Zvali su je "đavolje dete" - Tvrde da je videla daleko u našu BUDUĆNOST

Vekovima Engleskom kruži priča o Ursuli Sauthejl, poznatijoj kao Majka Šipton, navodnoj proročici i navodnoj veštici iz 16. veka čija su predviđanja, barem prema legendi, dosegla od sudbine kraljeva sve do izuma automobila, podmornica i načina na koje misli putuju oko sveta u tren oka. Njen život, obavijen velom tajni, narodnih priča i kasnijih književnih ukrasa, postao je jedna od najtrajnijih figura engleskog folklora.

Njena proročanstva, zapisana u stihovima, vekovima su privlačila pažnju, ponekad su ih ljudi tumačili s divljenjem, ponekad koristili kao propagandu, a ponekad su bila i otvorene podvale. Ali ko je zapravo bila ta žena čije ime i danas budi znatiželju? Razdvajanje činjenica od mita kod Majke Šipton gotovo je nemoguće, ali upravo ta maglovitost čini njenu priču toliko privlačnom.

Ostaje neverovatna legenda o jednoj od najpoznatijih figura engleskog narodnog verovanja, čija su navodna proročanstva – bila ona stvarna ili kasnije smišljena – oblikovala maštu mnogih generacija. Prema starim predavanjima, Ursula Sauthejl rodila se oko 1488. godine u mračnoj pećini kraj Knaresborouga u Jorkširu.

Priča kaže da je njeno rođenje pratila strašna oluja, a majka joj je bila petnaestogodišnja sirota Agata. O ocu se nije znalo ništa, pa su se brzo proširile glasine da je dete začeto sa samim đavolom – legenda o „đavoljem detetu“ koja i danas zvuči jezovito privlačno. Navodno je Ursula već pri rođenju imala neobičan izgled: grbu, iskrivljene noge i izrazito velik nos, zbog čega su je seljani odmalena smatrali nečim neobičnim i pomalo strašnim. Odrasla je pomalo odbačena, ali s vremenom je stekla glas kao vešta travarka i vidovnjakinja.

U 24. godini udala se za lokalnog tesara Tobija Šiptona i tako postala poznata kao Majka Šipton. Reč „Majka“ u to vreme nije označavala samo majku, koristila se i za starije, mudre žene, travarke, pa čak i one koje su se bavile proricanjem i narodnom magijom. 

Kada je reč o istorijskim tragovima, stvari postaju mutnije. Prvi sačuvani pisani zapisi o njoj i njenim proročanstvima pojavljuju se tek 1641. godine, punih osamdesetak godina nakon njene navodne smrti 1561. Mnogi istoričari zato misle da je Majka Šipton verovatno bila spoj stvarne osobe (možda lokalne vidovnjakinje ili travarke) i kasnije nadograđene narodne figure. Jedini mogući raniji trag jeste pismo kralja Henrika VIII. vojvodi od Norfolka iz 1537., u kojem se usput spominje neka „veštica iz Jorka“. Neki veruju da bi to mogla biti ona, ali dokaza nema. Legenda je najviše procvetala u 17. veku, posebno zahvaljujući irskom piscu Ričardu Hedu.

On je 1667. objavio njenu „biografiju“ punu senzacionalističkih detalja – od opisa njenog navodno grotesknog izgleda do priča o čudesnim moćima. Upravo je Hedov tekst uveliko oblikovao sliku Majke Šipton kakvu danas najčešće zamišljamo.Mnoga od najranijih proročanstava pripisanih njoj imala su političku pozadinu. Često su se pojavljivala nakon što bi se događaji već dogodili, kao da ih je ona „unapred“ najavila.

Tokom Engleskog građanskog rata u 17. veku njeno ime postalo je pravo propagandno oružje, i rojalisti i parlamentarci štampali su pamflete s njenim „predviđanjima“, prilagođavajući stihove tako da istorija izgleda na njihovoj strani. Jedno od najstarijih i najpoznatijih proročanstava tiče se kardinala Tomasa Volsija, moćnog savetnika Henrika VIII. Legenda kaže da je predvidela kako će kardinal videti grad Jork, ali nikada neće ući u njega. Godine 1530. Volsi je zaista, putujući prema Jorku, s obližnjeg brda ugledao gradske zidine – ali pre nego što je ušao, uhapšen je zbog izdaje i ubrzo umro. Takođe joj se pripisuje i predviđanje Velikog požara u Londonu 1666. Samuel Pepis, slavni dnevničar, zapisao je da su ljudi usred požara spominjali Majku Šipton, što pokazuje da je njena reputacija već tada bila duboko ukorenjena. U raznim izdanjima pojavljivali su se i stihovi koji su se tumačili kao najava poraza španske armade 1588., smaknuća Marije Stuart. Ali najpoznatiji stihovi koji se danas vežu uz nju zapravo su delo viktorijanskog pisca Čarlsa Hindlija.

Godine 1862. on je objavio zbirku njenih proročanstava i, kako bi privukao kupce, ubacio sopstvene, izmišljene stihove koji su zvučali kao predviđanja tehnoloških čuda njegova doba – i budućnosti. Najpoznatiji je onaj o kraju sveta: „Svet će svome kraju doći, godine hiljadu osamsto osamdeset i prve.“

Ti su stihovi izazvali pravu paniku u Engleskoj, neke porodice su prodavale imovinu, napuštale domove i noćima molile na poljima u strahu od apokalipse. Kad se ništa nije dogodilo, Hindli je 1873. javno priznao da je taj stih (i još mnoge druge) sam smislio. Među njegovim „proročanstvima“ nalaze se i stihovi koji danas zvuče skoro neverovatno:

„Kočije bez konja će ići, a nesreće će ispuniti svet jadom“ – danas se tumači kao automobili i vozovi. „Oko sveta misli će leteti u tren oka“ – kao telegraf, telefon ili internet. „Gvožđe će na vodi plutati lako kao drveni čamac“ – čelični brodovi "„Ljudi će se u vazduhu videti, u belom, crnom i zelenom“ i „Ispod vode ljudi će hodati, jahati, spavati i pričati“ – avioni i podmornice.

Iako zvuče proročanski, većina tih izuma ili je već postojala u svojim počecima, ili je bila poznata ideja u Hindlijevo vreme – pa je to više bio pametan marketinški trik nego natprirodno nadahnuće. Uprkos svim razotkrivenim podvalama, legenda o Majci Šipton i dalje živi punim plućima. Pećina u kojoj je navodno rođena i danas je jedna od najstarijih turističkih atrakcija u Engleskoj – otvorena za posetioce još od 1630-ih. Njeno ime ostalo je trajno urezano u engleski narod kao simbol tajanstvene veze između prošlosti, sadašnjosti i onoga što tek dolazi.