Ova stvar je GENERACIJI Z najvažnija na POSLU! Šokirani ste?

Ekonomska situacija trenutno je nesigurna. Ipak, mnogi mladi su spremni da napuste svoj posao i potraže novi. Među pripadnicima generacije Z, dakle onima rođenim između 1997. i 2010. godine, polovina je takva. Oko deset odsto njih već ima konkretne planove za promenu posla. To je pokazalo istraživanje instituta Forsa, sprovedeno po nalogu poslovne mreže Xing.

U ukupnoj populaciji taj broj je niži. Kod mladih se posebno promenilo ono zbog čega žele da promene posao. Dugo vremena su tražili ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Danas mnogi kao razlog promene radnog mesta ne navode bolje uslove, već veću platu.

Od korone, novac postaje glavni motivacioni faktor

Sociolog Sajmon Šnecner objašnjava da je to povezano sa krizama poslednjih pet godina. Kao rukovodilac istraživačkog projekta „Mladi u Nemačkoj“, od 2012. godine proučava kako mladi gledaju na zaposlenje i budućnost. Godinama je zaista bilo tako da su zadovoljstvo na poslu i određeni osećaj ispunjenosti bili najvažniji.

„Ali, podstaknuti prvo pandemijom koronavirusa, a zatim snažnom inflacijom od 2022. godine, mladi sve više osećaju da to nije dovoljno“, kaže Šnecner. A ako se finansijska nesigurnost snažno odražava na svakodnevicu, to se prenosi i na poslovne prioritete mladih. Od 2020. godine primećuje da se novac kao motivacija popeo na prvo mesto.

Ne radi se o tome da mladi odjednom žele da postanu bogatiji nego ranije, kaže Šnecner.
„Sličan razvoj dogodio se i 2008. godine, kada je finansijska kriza izazvala ekonomski pad, i mnogi su svoju budućnost smatrali ugroženom – nazivali su se čak i 'decom krize'“, priseća se Šnecner. Tada, kao i sada, pokazalo se: „Kad novca nema dovoljno, on postaje najvažniji – zbog sigurnosti“. Ostale potrebe tada postaju manje važne.

Nevezanost podstiče spremnost na promenu

„Generalno, mladi su oduvek bili spremniji da menjaju radna mesta od svojih starijih kolega“, kaže i Ronja Ebelling, autorka knjige o generaciji Z. „To je, naravno, zato što su još uvek u životnoj fazi u kojoj traže životni pravac. U poređenju s drugim generacijama, tu postoji izvesna lakoća u donošenju odluka.“

Međutim, kako kaže Ebelling, činjenica da je sada finansijski aspekt u prvom planu je razumljiva. Uprkos visokoj inflaciji, početne plate poslednjih godina nisu značajno porasle.

„To znači da mladi zaista imaju interes da što brže i efikasnije zarađuju više, kako bi u pogledu inflacije i ekonomske krize mogli da budu što stabilniji“, kaže ova autorka.

Perspektiva na tržištu rada

To što su mladi spremni da menjaju posao ima veze i sa načinom na koji su odrastali, kaže Rüdiger Mas iz Instituta za istraživanje generacija. Nisu odrasli samo u periodu relativnog blagostanja, već su im stalno govorili da imaju dobre šanse na tržištu rada. „Trenutno, zapravo, svi još uvek mogu da nađu posao“, kaže on.

Jedan od razloga za to je i činjenica da veliki broj pripadnika tzv. bebi bum generacije upravo odlazi u penziju, dok je broj mladih znatno manji: na oko 3.000 ljudi koji svakog dana napune 65 godina i time dostignu starosnu granicu za penziju, dolazi samo oko 1.800 onih koji napune 18 godina, kaže Mas. Nemačka, s druge strane, često nije dovoljno privlačna za stručnjake iz inostranstva.

Uprkos nesigurnosti – pozitivan pogled na budućnost

Sveukupno, većina Nemaca se ne boji za svoju poslovnu sigurnost. U istraživanju platforme Xing, više od 90 odsto ispitanika izjavilo je da ne očekuje otkaz u narednih godinu dana. Iako je prošle godine taj udeo bio nešto viši, poverenje u sigurnost posla ostaje veliko.

Za mlade, pogled ka budućnosti ima poseban značaj prilikom razmišljanja o promeni posla. Pritom ne gledaju samo na svoje radno mesto, već i na to kako je čitava firma pozicionirana.

„Ako poslodavci ne mogu da daju jasan odgovor na to pitanje ili se oslanjaju na istu strategiju kao i poslednjih 25 godina, tada mladi postaju skeptični“, kaže Ebelling. „To onda ne zadovoljava njihov osećaj sigurnosti, jer žele da rade kod poslodavca koji ima jasnu viziju budućnosti.“

Sigurnost u nesigurnim vremenima. Činjenica je da se istovremeno pojavljuje niz problema: klimatska kriza, ratovi i politička nestabilnost – i da sve to brine mlade. Posao im tada mora pružiti osećaj sigurnosti – i to finansijske.