Užasava vas kada neko cupka nogom, mljacka ili srče supu? Možda patite od mizokinezije ili mizofonije!?

Da, postoji ime za to kad vam sitne stvari iz okruženja izlaze na nos – i to bukvalno.

I ne, niste ludi. Samo vaš mozak prepoznaje “iritantno” kao pretnju. Evo šta to znači, kako se manifestuje, i – može li da se drži pod kontrolom.

Šta je zapravo mizokinezija – i zašto vas tuđe tikovi dovode do ludila

Mizokinezija je ekstremna osetljivost na ponavljajuće pokrete drugih ljudi. Neko cupka nogom? Vama srce skače. Neko vrti pramen kose? Vi mislite kako biste mu najradije "odvrnuli glavu". Klik, klik, klik – i vaš mozak ulazi u "fight or flight" mod, piše Muški magazin.

Naučnici sa Univerziteta Britiš Kolumbija pokazali su da skoro trećina ljudi oseća neki nivo neprijatnosti pri gledanju ovakvih pokreta. Kod nekih je to nelagodnost. Kod drugih – čista, sirova agresija.

A šta je mizofonija? Vaš drugi najgori neprijatelj

Ako vam nije dovoljna vizuelna iritacija, tu je i mizofonija – ekstremna netrpeljivost prema određenim zvukovima. Mljackanje, žvakanje, disanje, škrgutanje zubima – dovoljno da vam digne pritisak, pa čak i izazove mučninu.

Glavna razlika? Mizokinezija je vizuelna - mizofonija je auditivna. Ali obe mogu da se jave zajedno – kao duet iz pakla.

Kako to izgleda u telu i glavi?

Rebeka Elis, stručnjak za javno zdravlje, kaže da ljudi sa mizokinezijom često doživljavaju povećan krvni pritisak, ubrzan puls, napetost u grudima, bes, gađenje, pa i nasilne misli, kao i nemogućnost koncentracije. Kod ozbiljnijih slučajeva, sve to može da utiče na posao, odnose i društveni život.

Ko sve može da ima ovo? I zašto?

Nema preciznog uzroka, ali se pretpostavlja da su neurološki i genetski faktori uključeni. Osobe sa autizmom, ADHD, anksioznošću ili PTSP češće prijavljuju simptome oba fenomena – i mizokinezije i mizofonije.

Najveći problem? Ljudi ih često ne shvataju ozbiljno

Komentari poput: “Nemoj da preteruješ” ili “Ma samo ignoriši” čine stvar još gorom. Zato mnogi ćute i trpe – dok im se glava kuva iznutra.

Može li da se leči? Ili bar kontroliše?

Ne postoji zvanična dijagnoza, ali postoje načini da se živi funkcionalno:

• Kognitivno-bihejvioralna terapija – pomaže da prepoznaš okidače i naučiš tehnike smirivanja u realnom vremenu
• Disanje, skretanje pažnje, blokiranje pogleda – sve su to male, ali korisne taktike
• Otvorena komunikacija – objasni ljudima šta ti smeta (kad možeš i kad ima smisla)