Istraživanja pokazala - roditelji ŽIVE DUŽE od ljudi koji nemaju decu

Istraživanje obavljeno u decembru 2023., sa Univerziteta u Mičigenu, sugeriše da roditeljstvo zapravo može produžiti životni vek osobe na 76 godina.   

- Jedna stvar koja je relativno jasna je da je imati decu korisnije za dugovečnost nego da uopšte nemate dece - rekao je autor istraživanja Jianzhi Zhang. 

Za nalaze, on i koautor Erping Long, student Kineske akademije medicinskih nauka i "Peking Union Medical College", pregledali su zdravstvene i genetske informacije 276.000 osoba koje žive u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Utvrdili su da muškarci i žene sa manje dece imaju veću verovatnoću da će živeti dovoljno dugo da vide svoje mališane kako odrastaju. 

• PRAVILO 80 ODSTO krije tajnu dugog života: Ovi ljudi znaju kako da dožive stotu!

- Imati dvoje dece odgovara najdužem životnom veku - dodao je delimično, napominjući da ljudi koji postanu roditelji imaju od 5 do 10 posto prednosti u dugovečnosti u odnosu na ljude bez dece.  

Delimično je pripisao verovatnoću dužeg života ugrađenim prednostima koje dolaze sa odgajanjem dece. 

- Prethodne studije su otkrile da ljudi sa decom imaju više društvenih interakcija, kao što su interakcije sa drugim roditeljima i nastavnicima, a poznato je da je veći društveni kontakt povezan sa dužim životom - objasnio je Zhang. 

- Moguće je da dvoje dece uspostavlja ravnotežu između dobre količine društvenih interakcija i nema previše ekonomskog ili fizičkog opterećenja.

A njegov roditeljski trik koji produžava život bi mogao biti na pravom putu. 

Izveštaj iz 2017. takođe je otkrio da deca pomažu u održavanju umova svojih mama i tata aktivnim u starosti - dodajući im ogromne dve godine života. 

Ilustracija Foto: Julia Zavalishina/Shutterstock

Istraga iz 2020. godine pokazala je da žene koje rađaju bebe kasnije u životu imaju veće šanse da žive duže zbog povećanog genetskog materijala poznatog kao „telomeri leukocita“, što implicira dobro zdravlje i smanjen rizik od hroničnih stanja kao što su dijabetes tipa 2, rak i kardiovaskularne bolesti.

Prema njegovoj studiji, Zhang je takođe tvrdio da na reprodukciju i životni vek utiču i geni i nečija okolina. 
Njegovo istraživanje podržava nalaze evolucionog biologa Džordža Vilijamsa iz 1957. Teorija stara decenijama, sada poznata kao teorija antagonističke pleiotropije starenja, predlaže da genetske mutacije koje doprinose starenju mogu biti favorizovane prirodnom selekcijom ako imaju prednost u ranom životnom dobu u promovisanju ranije reprodukcije ili proizvodnje većeg broja potomaka. 

Ali Zhang je utvrdio da su reprodukcija i životni vek genetski snažno u negativnoj korelaciji, što znači da genetske mutacije koje promovišu reprodukciju imaju tendenciju da skrate životni vek.

• Evo kako da razlikujete falš od original parfema - 7 stvari na koje treba da obratite pažnju

Istraživački tim je takođe otkrio da osobe koje nose mutacije koje ih predisponiraju na relativno visoku reproduktivnu stopu - ljudi koji su genetski skloni da imaju mnogo dece - imaju manje šanse da dožive do 76. godine.

Nasuprot tome, očekuje se da će ljudi koji nose mutacije koje ih predisponiraju na relativno niske stope reprodukcije, živeti dobro u svojim zlatnim godinama. 

Međutim, u poređenju sa faktorima životne sredine, kao što su kontracepcija, napredak u medicini, pristup onlajn resursima i abortus, genetski faktori igraju veoma malu ulogu.

Zhang je primetio da su se očekivani životni vek, natalitet i reproduktivno ponašanje drastično promenili tokom poslednjih nekoliko decenija. Iako je stopa nataliteta širom sveta opala od 1950-ih, očekivani životni vek se stalno povećavao sa 46,5 godina u 1950. na 72,8 godina u 2019. 

- Ovi trendovi su prvenstveno vođeni značajnim promenama u životnoj sredini, uključujući promene u načinu života i tehnologijama, i suprotne su promenama izazvanim prirodnom selekcijom genetskih varijanti identifikovanih u ovoj studiji - rekao je Zhang.

- Ovaj kontrast ukazuje da u poređenju sa faktorima životne sredine, genetski faktori igraju manju ulogu u ljudskim fenotipskim promenama koje se ovde proučavaju.