Krivi su „pokretni geni“: Veliki psi brže stare od malih, evo i zašto

Dok među sisarima uglavnom važi pravilo da veće životinje žive duže, kod pasa je situacija obrnuta, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu "Science". Miševi žive svega nekoliko godina, dok neke vrste kitova mogu da dožive gotovo 200 godina, ali veliki psi uglavnom imaju kraći životni vek od malih rasa.

Naučnici su ranije pretpostavljali da veliki psi brže rastu i imaju veća legla, zbog čega se njihove ćelije češće dele, što povećava mogućnost nastanka štetnih mutacija.

Međutim, istraživači su sada pronašli značajne razlike u DNK velikih i malih pasa. Genetski materijal velikih rasa sadrži više nekontrolisanih "pokretnih gena" - sekvenci DNK koje mogu da se premeste sa jednog mesta na drugo i nasumično umetnu u važne gene, ometajući njihove funkcije.

"Ovo je jedan od najjasnijih molekularnih pokazatelja koje smo do sada pronašli, a koji odgovara dobro poznatoj vezi između veličine psa i dužine njegovog života", rekao je Blejs Mariner, istraživač sa Državnog univerziteta Arizone, gde je sprovedeno istraživanje.

Prema njegovim rečima, ubrzano starenje velikih pasa moglo bi delimično da bude posledica slabije kontrole nad ovim genetskim elementima.

Pokretni geni se obično drže pod kontrolom mehanizmima koji utišavaju njihovu aktivnost. Ipak, naučnici su utvrdili da džinovske rase pasa svake godine gube 35 odsto više takvih regulatornih mehanizama nego male rase, čime postaju podložnije oštećenjima DNK.

Kada izmaknu kontroli, pokretni geni mogu da izazovu poremećaje u hromozomima, što se povezuje sa rakom, neurodegenerativnim bolestima i promenama povezanim sa starenjem.

Ilustracija; Foto: Eric Isselee/Shutterstock

Velike rase pasa obično žive od sedam do 10 godina, dok džinovske rase, poput nemačke doge i irskog vučjeg hrta, imaju posebno kratak životni vek. Nasuprot tome, male i patuljaste rase u proseku žive od 12 do 16 godina, a čivave i jorkširski terijeri ponekad dožive i 18 godina.

Osim što žive kraće, veliki psi podložniji su i brojnim bolestima povezanim sa starenjem.

Istraživanje je obuhvatilo DNK 864 psa registrovana u okviru projekta "Dog Aging Project", dugoročnog istraživanja starenja pasa koje se sprovodi pri Univerzitetu Vašington u Sijetlu.

Naučnici ističu da psi predstavljaju izuzetno koristan model za proučavanje starenja jer se unutar jedne vrste uočavaju velike razlike u životnom veku.

Noa Snajder-Mekler, profesor na Državnom univerzitetu Arizone, ocenio je da bi pokretni geni mogli da budu važan deo procesa starenja kod sisara uopšte.

"Ako je to slučaj, usmeravanje terapija na ove elemente ili mehanizme koji regulišu njihovu aktivnost moglo bi da bude obećavajući pravac za razvoj budućih tretmana koji bi produžili period zdravog života ljudi", rekao je on.

Dodao je da psi, kao životinje koje žive uz ljude, predstavljaju posebno vredan model za istraživanja važna za ljudsko zdravlje, jer sa ljudima dele životno okruženje, a njihovi vlasnici im obezbeđuju hranu, fizičku aktivnost i zdravstvenu negu tokom celog života.