Može li 10.000 dinara mesečno za 30 godina da postane 80.000 evra? Struka objašnjava šta je realno

Para nikad dosta, posebno kada svakodnevni troškovi rastu, a do penzije ko živ ko mrtav. Ipak, stručnjaci ukazuju da put do finansijske sigurnosti ne mora nužno da počne velikim kapitalom.

Od 10.000 dinara do 80.000 evra? Moguće je, ali...

Jedna od mogućnosti jeste da se novac, umesto klasičnog čuvanja, uloži u nešto što ima potencijal da vremenom uveća kapital. Investicioni fondovi mogu biti opcija za one koji ne žele ili ne znaju da se sami bave berzom.

„Ako se ne bavite berzom, možete to prepustiti investicionom fondu“, objašnjava Segedi.

Međutim, ni ulaganje nije stvar principa „uplatite novac i zaboravite da postoji“. Investicioni fondovi se međusobno razlikuju prema tome u šta ulažu, pa je važno informisati se o njihovoj strategiji, riziku i očekivanim prinosima.

Teoretski, redovno izdvajanje relativno malog iznosa može vremenom prerasti u ozbiljan kapital. Problem je u tome što do cilja od 80.000 evra može biti potrebno i nekoliko decenija.

A tu se pojavljuje još jedan važan faktor: inflacija.

...80.000 evra za 30 godina neće vredeti isto

Ako do ciljanog iznosa stignemo tek za 30 godina, 80.000 evra neće imati istu kupovnu moć kao danas. Inflacija postepeno smanjuje vrednost novca, zbog čega samo gledanje konačnog iznosa može da zavara.

Zato dugoročno ulaganje ne podrazumeva samo pitanje „koliko ću novca imati“, već i „koliko ću za taj novac moći da kupim“.

Stručnjaci zato naglašavaju da je važno razmišljati dugoročno, ali i realno proceniti rizik svakog ulaganja. Visok potencijalni prinos gotovo uvek dolazi uz veći rizik, pa ne postoji magična finansijska formula koja od malog iznosa garantovano pravi bogatstvo. Da postoji, verovatno bi već bila rasprodata.

Štednja u slamarici nije baš investiciona strategija

I dalje postoje ljudi koji novac radije čuvaju kod kuće, posebno zbog nepoverenja prema bankama, valuti ili finansijskom sistemu. Neki biraju domaću valutu, drugi stranu, ali problem ostaje isti.

Novac koji stoji u fioci, sefu ili čuvenoj slamarici ne donosi prinos, dok mu inflacija vremenom smanjuje kupovnu moć.

„Jedino od čega je novac u slamarici zaštićen jeste pravni poredak, odnosno izvršitelji. Od buđi i miševa nije“, slikovito objašnjava Segedi.

Iza ovakvog odnosa prema novcu često stoje loša iskustva. Ljudi koji su tokom života gledali kako štednja gubi vrednost ili su izgubili poverenje u finansijske institucije prirodno će biti oprezniji prema ulaganju.

Najbolja investicija ponekad nije finansijska

Pre nego što počnemo da razmišljamo o berzi, fondovima i prinosima, postoji još jedna investicija koja može imati veoma konkretan rezultat: ulaganje u sebe.

To može biti novo znanje, dodatna obuka, razvijanje veštine, promena profesije, ali i rad na ličnim sposobnostima, objašnjava Segedi.

„Čak i ulaganje u psihoterapiju, na primer, može dugoročno uticati na to kako komuniciramo, donosimo odluke i funkcionišemo sa drugim ljudima“, navodi Segedi, objašnjavajući da ako nam neka nova veština ili promena omogući da povećamo prihod, stvorićemo ono što je za ulaganje najvažnije: višak novca

A tek kada postoji višak, ima smisla ozbiljno razmišljati o njegovom ulaganju.

Ne štedite tako što ćete sebi uskratiti komfor

Jedna od najvažnijih stvari jeste da se odvajanje novca ne pretvori u svakodnevno odricanje od osnovnih potreba.

„Veoma je bitno odakle tih 10.000 dinara dolazi. Pametno je ako je to vaš višak, a ne da sebi zakidate osnovne stvari“, ističe Segedi.

Drugim rečima, cilj nije da danas živimo lošije kako bismo jednog dana imali više novca. Potrebno je pronaći ravnotežu između sadašnjeg života i finansijske sigurnosti u budućnosti.

Ako prihod poraste zahvaljujući novim znanjima i veštinama, a deo tog povećanja postane višak, tada taj novac može da se štedi ili ulaže.

Put od 10.000 dinara do 80.000 evra zato nije trik, već kombinacija vremena, discipline, prinosa, rizika i realnog finansijskog plana. Najvažnije je, ipak, početi od onoga što možemo da izdvojimo bez ugrožavanja sopstvenog života. Jer rana penzija zvuči lepo, ali nema mnogo smisla ako do nje stignemo potpuno iscrpljeni, kao jedan Japanac o kome smo pisali nedavno.

Za više saveta koje je u emisiji 150 minuta podelio finansijski stručnjak Aleksandar Segedi, ali i kakve su navike i stavovi o štednji naših sugrađana, pogledajte prilog!