Zavirite u skriveni dragulj Jonskog mora: Pećina Melisani očarava nestvarnom plavom bojom

Poseta Melisaniju počinje prolaskom kroz tunel, nakon čega se pred posetiocima otvara pogled na podzemno jezero neverovatne boje.

Igra sunca i vode koja ostavlja bez daha

Turistički vodič Maja Stojković objašnjava da je upravo igra svetlosti ono što ovom mestu daje posebnu čar.

„Magija koju doživite kad se ovde spustite tunelom jeste kada vidite stakleno, neverovatno plavo oko. Kada sunce probija i udara u vodu, dobija se gotovo neonska plava boja“, kaže ona.

Zbog ovog prizora Melisani je postao nezaobilazna stanica za turiste koji posećuju Kefaloniju. Procenjuje se da pećinu godišnje obiđe oko 350.000 ljudi!

Pećina nimfi i legenda o nesrećnoj ljubavi

Melisani nije zanimljiv samo zbog svog prirodnog fenomena. Ovo mesto čuva i tragove davnih civilizacija, a u pećini su pronađeni ostaci iz različitih epoha, posebno iz 3. i 4. veka pre nove ere.

Među pronađenim predmetima nalazi se i medaljon sa prikazom boga Pana, zaštitnika prirode, i nimfi, vodenih vila. To je povezano sa starom legendom prema kojoj je Melisani bila i nazvana Pećinom nimfi.

Prema mitu, najlepša među njima zvala se Melisanti. Zaljubila se u boga Pana, ali ta ljubav nije imala srećan kraj. Priča kaže da je nimfa toliko plakala zbog neuzvraćene ljubavi da su njene suze postale deo jezera, a Pan je vodu obojio bojom koja i danas očarava posetioce.

Legenda je, naravno, pokušaj drevnih ljudi da objasne ono što nisu mogli da objasne geologijom. Ali teško je poreći da je lepša od većine savremenih turističkih slogana.

Voda s drugog kraja ostrva

Melisani je istovremeno i fascinantan geološki fenomen.

Na drugoj strani Kefalonije, kod Lasija u blizini Argostolija, morska voda ponire u zemlju. Oko 150 kubnih metara vode ulazi u podzemni sistem, a zatim putuje kroz ostrvo. Rastojanje između mesta poniranja i Melisanija iznosi oko 27 kilometara, dok voda kroz podzemni sistem kruži približno 14 dana.

Ovaj neobični fenomen privukao je pažnju naučnika još sredinom 20. veka. National Geographic je 1963. godine organizovao istraživanje ovog područja, dodatno skrećući pažnju na jedinstvenu geologiju Kefalonije.

Kada je najbolje posetiti Melisani?

Ako želite da vidite čuvenu intenzivno plavu boju jezera u punom sjaju, vreme posete može napraviti veliku razliku.

Sunčeva svetlost je ključna za efekat po kojem je Melisani poznat, ali je važno računati i na gužve. Kada se na jezeru istovremeno nađe veliki broj čamaca i posetilaca, pogled na vodu može biti manje impresivan, a fotografisanje znatno teže.

Zato je dobro unapred raspitati se kada su najveće gužve i, ako je moguće, izabrati period sa manje posetilaca.

Melisani je jedno od onih mesta na kojima fotografija može da zabeleži boju vode, ali teško može da prenese osećaj kada se, nakon prolaska kroz tunel, pred vama otvori podzemno jezero obasjano suncem.

Na Kefaloniji priroda očigledno nije štedela na efektima. A ljudi su, srećom, odlučili da naprave čamce i puste nas da ih gledamo izbliza.

A kako sve izgleda uživo, pogledajte u videu!