Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas Sretenje Gospodnje, dan kada je Bogorodica prvi put u hram uvela Isusa Hrista da ga posveti Bogu.

Sretenje je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, predstavlja prvi susret Spasitelja i čoveka, a slavi se još od vremena cara Justinijana, i to uvek četrdesetog dana od Božića.

Za današnji praznik vezuju se brojni običaji. rema jednom do njih, danas se sreću zima i leto, pa zato dani postaju duži, a vreme osetno toplije.

Ako dan bude sunčan, a medvedi se uplaše od sopstvene senke pa se vrate u zimski san, zima će potrajati još šest nedelja. Ukoliko ne vide senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je, samim tim, gotova.

Običaj kaže i da danas treba obavezno upaliti sveće jer njihov plamen štiti kuću od svih nesreća.

Jedno verovanje posvećeno je devojkama, i kaže da na današnji praznik devojke pronalaze svoje izabranike odnosno da će njihovi budući muževi ličiti na prvu mušku osobu koju ugledaju danas.

Sretenje se u našem narodu slavi i kao krsna slava. Prema kanonu pravoslavne crkve praznik je svrstan u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.

Praznik se slavi od vremena cara Justinijana, u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom, u Srbiji ima veliko značenje i simboliku. Slavi se i kao krsna slava.

Naša zemlja danas obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na 15. februar 1804. kada je podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom vožda Karađorđa i kada je 1835. godine donet Sretenjski ustav, prvi moderni Ustav Srbije.

Tagovi:
Sretenje običaji za Sretenje
Komentar Komentari (0) Ostavi komentar

Povezane vesti

Zanimljivosti

Pogledaj sve

Showbiz

Pogledaj sve