NAUČNICI TVRDE: Postavite OVO PITANJE i svaku svađu ćete okrenuti u SVOJU KORIST!

Kako se približava Dan zaljubljenih, mnogi razmišljaju o savršenoj večeri, ali i o jednoj čestoj zamci – neugodnim raspravama koje se mogu pojaviti već na prvom ili drugom sastanku. Istraživanja naučnika sa Univerziteta Stanford sugerišu da postoji iznenađujuće jednostavan način da se takve situacije ublaže, pa čak i pretvore u prednost: postavljanjem samo jednog pitanja.

Tim istraživača sa Stanforda otkrio je da, čak i kada se neko s nama ne slaže, pitanje poput: „Možeš li mi reći nešto više o tome zašto tako misliš?“ može znatno poboljšati način na koji nas ta osoba doživljava. Prema rezultatima istraživanja, osoba kojoj se postavi takvo pitanje oseća manje negativnih emocija, postaje otvorenija prema suprotnim stavovima i čak počinje pozitivnije da gleda na one koji imaju drugačije mišljenje.

U eksperimentima u kojima je učestvovalo više od 100 studenata, ispitanici su bili suočeni s različitim stavovima, bilo putem onlajn čata ili gledanjem video zapisa. Istraživači su primetili da je već sam osećaj da ih neko zaista sluša podstakao veći nivo pozitivnih emocija i interesa. Čak i kada se dve strane nikada nisu usaglasile oko određene teme, činjenica da je neko tražio objašnjenje ključnih argumenata učinila je da se učesnici osećaju cenjeno i shvaćeno.

Sastanci i razlike u mišljenjima

Na sastancima, naročito u ranim fazama nove veze, razlike u stavovima mogu se pojaviti vrlo brzo. One mogu biti bezazlene, poput različitih filmskih ukusa, ali i ozbiljnije, na primer rasprave o političkim ili društvenim pitanjima. Istraživanje sugeriše da, umesto da odmah objašnjavate zašto mislite suprotno, svom partneru postavite pitanje poput: „Voleo bih da čujem više o tome šta te privlači tom stavu.“

Takav pristup pokazuje interes za osobu, a ne samo želju da se dokaže sopstvena poenta. Time razgovor teče prirodnije, a sagovornik vas počinje doživljavati pozitivnije, pa čak i kao potencijalno poželjnijeg partnera.

Eksperiment sa studentima na Stanfordu

Istraživači Fransis Čen, Džulija Minson i Zakari Tormala sproveli su niz eksperimenata sa studentima koji su imali snažna mišljenja o različitim temama i otvoreno se nisu slagali s porukama suprotne strane. U jednom od eksperimenata, sprovedenom 2009. godine u Stanfordovoj laboratoriji, učestvovalo je 56 studenata koji su se svi protivili obaveznim završnim ispitima kao uslovu za diplomiranje.

Učesnici su smešteni u odvojene prostorije, procenili su sopstvene stavove o obrazovnim politikama, a zatim su učestvovali u unapred programiranom onlajn čatu s kompjuterski generisanim sagovornikom koji je podržavao završne ispite. Kako bi ispitali učinak pokazivanja interesa, odgovor čatbota uključivao je pitanje poput: „Zanimljivo mi je to što govoriš. Možeš li mi reći više o tome zašto tako misliš?“

Kontrolna grupa, s druge strane, razmenjivala je samo argumente bez ikakvih pitanja o suprotnim stavovima. Rezultati su pokazali da su studenti kojima su postavljena pitanja svojeg sugovornika ocenili otvorenijim, sami su se osećali spremnijima razmotriti suprotno mišljenje te su tipične pristalice te politike doživljavali manje negativno.

U zaključku objavljenom u časopisu "Journal of Experimental Social Psychology", istraživači su napisali da „strane u sukobu, od zaraćenih država do ljutitih supružnika, često osećaju frustraciju tokom dijaloga ne samo zbog sadržajnih razlika u stavovima, nego i zato što imaju osećaj da ih druga strana ne sluša s iskrenim interesom“. Dodali su i da „čak i kada suprotstavljene strane ne žele izraziti slaganje, osećaj da su pritužbe primećene i ozbiljno shvaćene može biti značajan ishod“.

Šta kažu novija istraživanja o slušanju

Dodatnu potvrdu ovih zaključaka donelo je zasebno istraživanje koje su 2020. godine proveli naučnici iz Izraela i Ujedinjenog Kraljevstva. Oni su otkrili da takozvano „visokokvalitetno slušanje“ može smanjiti predrasude i pristrane stavove kod osobe koja govori i koja je slušana. Visoko kvalitetno slušanje opisano je kao potpuna uključenost u razgovor, pažljivo slušanje i pokazivanje razumijevanja kroz geste poput kimanja glavom ili postavljanja promišljenih dodatnih pitanja.

U tri eksperimenta u kojima je učestvovalo ukupno 952 ispitanika, istraživači su zaključili da takvo slušanje prenosi iskren interes i poštovanje prema sagovorniku. Studija, takođe objavljena u časopisu "Journal of Experimental Social Psychology", pokazala je da dobro slušanje jača dve važne osobine kod govornika: samouvid, odnosno dublje razumevanje sopstvenih misli, osećanja i pristranosti, te otvorenost prema promenama, odnosno veću spremnost da preispitaju sopstvene stavove.

Kako primeniti ovo znanje u vezama

Kada je reč o sastancima i novim vezama, istraživanja sugerišu da odgovaranje iskrenim, kvalitetnim pitanjima, čak i na vrlo pristrasne ili kontroverzne stavove, gradi poverenje i bliskost mnogo učinkovitije od raspravljanja ili trenutnog odbacivanja tuđeg mišljenja. Ako partner na sastanku iznese pristrasan stav, naučnici savetuju da se oduprete porivu da odmah uzvratite suprotnim mišljenjem pa umesto toga pokažete znatiželju bez osuđivanja, na primer rečenicom: „Stvarno me zanima, možeš li mi objasniti koja su iskustva oblikovala taj osećaj kod tebe?“

Nakon toga važno je primeniti veštine visoko kvalitetnog slušanja, osvrnuti se na ono šta čujete i izbegavati prekidanje sagovornika. Studije su pokazale da takav pristup stvara okruženje u kojem se druga osoba oseća cenjeno, što često dovodi do toga da se više otvori, da vas doživljava simpatičnijima, a ponekad čak i da tiho preispita sopstvene pretpostavke.

Na kraju, nauka poručuje da ponekad nije presudno pobediti u raspravi, nego pokazati iskren interes. Jedno dobro postavljeno pitanje može napraviti razliku između neugodnog sastanka i početka dublje povezanosti.