Prvorođeni su pametniji i zarađuju više novca

Postoje istraživanja koja potvrđuju ove teorije, a mnogi roditelji će to potvrditi i kroz sopstveno iskustvo. Na primer, prvom detetu su pružali više pažnje i vremena. To nije zato što više vole prvo dete, već zato što su tada imali više vremena koje nije bilo podeljeno. Prvorođeno dete će sve naučiti pre drugog ili trećeg – da priča, čita, govori, itd. Ne zato što je inteligentnije od svoje braće i sestara, već zahvaljujući roditeljima koji su tada prvi put prolazili kroz sve i imali više mogućnosti da razvijaju njegove veštine. Takođe, veruje se da oni često žele da udovolje svojim roditeljima, pa će zbog toga težiti ka poslu sa dobrom platom kako bi ih učinili ponosnim.

„Za prvorođeno dete je tipično da traži odobravanje. Obasuto je pažnjom i želi da bude tamo gde je moć važna“, objašnjava Majkl Gros, stručnjak za roditeljstvo i autor knjige "Zašto prvorođeni vladaju svetom, a najmlađi žele da ga promene". Upravo zbog toga, prema Grosovoj teoriji, prvorođeni su često pouzdani i savesni, ali i oprezni.

Srednje dete zna da pregovara

Srednje dete je često potpuno drugačije od starije braće i sestara.

„Kada prvorođeno dete pronađe svoju ulogu, drugo će tražiti neku suprotnu“, kaže dr Kevin Leman, autor knjige "Knjiga o redosledu rođenja: Zašto ste takvi kakvi jeste". Kod njih je najteže utvrditi kako će redosled uticati na ličnost, jer sve zavisi od toga kakav je najmlađi brat ili sestra. Ako najstarije dete ugađa roditeljima, srednje dete se može pobuniti da bi privuklo pažnju.

„Najteže je svrstati srednje dete u određenu kategoriju, ali kakve god osobine imalo – one utiču na starije dete“, kaže Leman. Iz perspektive srednjeg deteta, starije dete ima sve privilegije, a mlađe dobija pažnju i sve što poželi. „Srednja deca su najbolja u pregovaranju“, kaže stručnjak dr Frenk Salovej, autor knjige Rođeni za pobunu.

Ona znaju da pregovaraju, diplomate su i sklona kompromisu, a dobro podnose razočaranja. Imaju realna očekivanja, verovatno će biti najmanje razmažena i najviše samostalna. Zbog toga što se često osećaju zapostavljeno, često se više vezuju za prijatelje van porodice.

Najmlađe dete je drugačije

Suprotno tome, najmlađe dete u porodici često je slobodnog duha, šarmer koji zna da se snađe u gužvi i privuče pažnju, objašnjavaju teoretičari. Roditelji su s njim opušteniji jer već imaju iskustva sa starijom decom. Na primer: „Beba je pala s kreveta. Biće dobro! Njegov brat je bio dobro kad mu se to dogodilo, a tada smo jurili u bolnicu, sećaš se?“ – tako razmišljaju roditelji sa više dece.

Zbog opuštenijeg roditeljskog pristupa, različiti stručnjaci za roditeljstvo kažu da je najmlađe dete ljubazno, druželjubivo, manje komplikovano i manje zahtevno od prvog deteta. Takođe, može biti i manipulatvno i egocentrično, ali će zauvek biti „mamina beba“. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Personality and Social Psychology Review, najmlađa deca imaju 1,5 puta veću verovatnoću da će se izložiti riziku i baviti agresivnijim sportovima nego starija.