Da li se osećate kao emotivni sunđer? Evo kako da zaštitite svoju energiju od drugih i ponovo pronađete fokus

Empatija je jedna od najlepših ljudskih osobina. Zahvaljujući njoj možemo da razumemo druge, da saosećamo i pružimo podršku onima kojima je to potrebno. Međutim, kada smo posebno osetljivi na tuđe emocije ili na uznemirujuće vesti koje svakodnevno dolaze sa društvenih mreža i iz medija, empatija može imati i svoju tamnu stranu.

U takvim trenucima lako se može javiti osećaj kao da ste emocionalni sunđer koji upija raspoloženja i brige svih ljudi oko sebe. Kada se to dogodi, potpuno je prirodno da se osećate iscrpljeno i da tražite način da se na trenutak udaljite od svega.

Ipak, stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da postoji velika razlika između zdravog odmaka od problema i nezdravih načina bega od stvarnosti. Upravo zato objašnjavaju kako da prepoznate razliku i sačuvate sopstvenu energiju.

Zdrave distrakcije i jasne granice

Istraživanja pokazuju da kratko udaljavanje od problema može biti veoma korisno, jer nam pomaže da mu kasnije pristupimo sa više smirenosti i jasnijom perspektivom.

„Samopouzdanje i osećaj da zaslužujemo dobre stvari veoma su važne osobine“, kaže psiholog i porodični terapeut Patris Le Goa. „Kada verujete u sebe, tu energiju prenosite i na druge, a to često pomaže da se željene promene zaista i dogode.“

Zdrave distrakcije mogu biti jednostavne: šetnja, nekoliko minuta dubokog disanja, razgovor sa bliskom osobom ili kratka pauza uz omiljeni film ili seriju.

Osnivačica organizacije Mind Brain Emotion, dr Dženi Vu, ističe da humor može biti posebno koristan u stresnim situacijama.

„Kada se suočavate sa teškim okolnostima – na primer bolešću ili gubitkom posla u porodici – humor može biti ventil koji pomaže da se oslobodite napetosti“, objašnjava ona.

Naučna istraživanja pokazuju da je humor često povezan sa nižim nivoom stresa, naročito u situacijama koje ne možemo u potpunosti da kontrolišemo.

Kada distrakcija postane problem

Ipak, ponekad pokušaj da skrenemo misli sa problema može prerasti u nezdravu naviku.

„Fokusiranje na pozitivne strane situacije može povećati motivaciju, otpornost i spremnost na akciju“, kaže neuropsiholog dr Sanam Hafiz. „Ali distrakcija postaje problem kada počne da nas sprečava da uradimo ono što je zaista potrebno.“

To može izgledati ovako: satima skrolujete po telefonu umesto da završite obaveze ili govorite sebi „sve će biti u redu“, dok istovremeno ignorišete savete lekara ili konkretne korake koje bi trebalo preduzeti.

Ponekad se nezdravim distrakcijama služimo kako bismo izbegli neprijatne emocije. Na primer, nakon što pročitate vest o tragediji ili nepravdi, možete satima razmišljati o tome bez ikakve konkretne akcije.

„U takvim situacijama ljudi često očekuju da se nešto promeni samo od sebe, a da pritom ne naprave nijedan korak ka toj promeni“, kaže dr Le Goa.

Kako ponovo usmeriti energiju

Kada smo emocionalno preopterećeni, često umesto saosećanja osećamo samo stres i nemir. Zato je važno naučiti kako da regulišemo sopstvene emocije.

Stručnjaci izdvajaju nekoliko strategija koje mogu pomoći da se ponovo uspostavi unutrašnja ravnoteža.

1. Vratite se sadašnjem trenutku

Jedan od najefikasnijih načina za smirivanje emocija jeste praktikovanje svesne pažnje (mindfulnessa).

Cilj ove tehnike je da postanemo svesni onoga što osećamo u datom trenutku, bez potiskivanja emocija.

„Mindfulness pomaže da ostanete prisutni u sadašnjem trenutku i smanjuje anksioznost zbog budućnosti“, objašnjava dr Hafiz.

Umesto da pokušavate da se na silu oraspoložite ili ignorišete osećanja, ova praksa podstiče da ih jednostavno primetite, bez osuđivanja.

2. Razdvojte ono što možete i ne možete da kontrolišete

Kada se suočavamo sa problemima ili konstantnim negativnim vestima, korisno je razjasniti šta je zaista u našoj moći.

„To znači prihvatiti celu sliku situacije – ono što je dobro, loše i neizvesno“, kaže dr Vu.

U terapijskoj praksi ona često koristi vežbu koja se naziva „krug kontrole“.

Potrebno je da nacrtate dva kruga.

U prvi upišite stvari na koje možete da utičete, a u drugi one koje su van vaše kontrole.

„Zatim se fokusirajte na prvi krug i postavite realne ciljeve“, objašnjava ona.

To može biti nešto jednostavno poput više kretanja tokom dana ili smanjenja vremena provedenog uz vesti.

3. Usmerite pažnju na zahvalnost i lični razvoj

Kada nas emocije preplave, može pomoći da se podsetimo stvari koje u našem životu ipak funkcionišu dobro.

„Podstičem klijente da razvijaju takozvani ‘mentalitet rasta’“, kaže dr Hafiz. „To znači da izazove posmatraju kao priliku za lični razvoj, a ne kao nepremostive prepreke.“

Dr Le Goa dodaje da je korisno setiti se i malih stvari koje donose radost.

„Možda vas čeka naporna nedelja ili porodični susret kojem se ne radujete, ali imate bliske prijatelje koji vas podržavaju i to je nešto što vredi ceniti.“

4. Okružite se ljudima koji donose ravnotežu

Kada smo emotivno iscrpljeni, lako je potražiti utehu u beskonačnom gledanju sadržaja na telefonu ili u nezdravim navikama.

„Važno je provoditi vreme sa ljudima koji su realni i prizemni“, kaže dr Vu. „To su osobe koje govore iskreno i ne pokušavaju da sve predstave kao savršeno.“

Dr Hafiz savetuje da biramo društvo ljudi koji nas ohrabruju, ali istovremeno zadržavaju realan pogled na život.

Takođe preporučuje smanjenje izloženosti negativnim sadržajima, bilo da dolaze iz medija, sa društvenih mreža ili iz okruženja.

Empatija ne mora da znači iscrpljenost

Biti empatičan ne znači da morate nositi teret celog sveta na svojim leđima. Saosećanje i briga za druge mogu postojati zajedno sa brigom o sopstvenom mentalnom zdravlju.

Kada naučite da postavite granice, pravite zdrave pauze i usmeravate energiju na ono što možete promeniti, empatija prestaje da bude izvor iscrpljenosti i postaje snaga koja vas povezuje sa ljudima, ali vas ne troši, piše Real Simple.