„Umrla sam i ponovo se rodila!“: Marija Šerifović je bila ubeđena da ne može, ali je na kraju ipak osvojila vrh vulkana na Baliju!

Marija je priznala da je tokom uspona prošla kroz pravu borbu sa sobom, ali i da je na kraju uspela da uradi nešto za šta je bila ubeđena da ne može.

„Umrla sam. I ponovo se rodila. Negde između podnožja i vrha vulkana Batur“, napisala je pevačica na Instagramu, uz fotografije i snimke sa ovog nesvakidašnjeg iskustva.

Ona je opisala da je Batur aktivni vulkan na Baliju, visok 1.717 metara, koji za stanovnike ovog indonežanskog ostrva predstavlja sveto mesto. Za Mariju je, međutim, ovaj uspon dobio mnogo ličnije značenje.

„Sve je počelo u 3.30 ujutru, u potpunom mraku. Iako je bila rešena da stigne do vrha, već nakon deset minuta pomislila je da odustane. Da, dobro ste pročitali. Deset minuta! A onda je počela borba. Ne sa vulkanom, već sa sobom. Jer telo ima svoje granice, ali um ume da ih postavi mnogo pre njega“, iskreno je opisala pevačica početak svoje avanture.

Ipak, nije dozvolila da je prvi nalet sumnje zaustavi. Korak po korak, Marija je nastavila da se penje, a tokom uspona shvatila je da je pred njom mnogo više od fizičkog izazova.

Foto: F.S./ATAImages

„Celog života sam umela da budem oslonac drugima. Da ih podignem, ohrabrim i verujem u njih onda kada sami nisu mogli. A danas sam, konačno, ponela samu sebe. Sa istom ljubavlju, strpljenjem i verom koje sam toliko puta poklanjala drugima“, napisala je ona.

Kako je rekla, na vrh vulkana stigla je pet minuta pre izlaska sunca. Prizor novog dana koji se rađao bio je za nju mnogo više od nagrade za pređeni put. Bio je to trenutak u kojem je, kako je objasnila, shvatila da pobeda ne mora da znači nadjačati sebe, već prestati sa odustajanjem od sopstvenih mogućnosti.

„Najveća pobeda nije stići na vrh. Najveća pobeda je ne napustiti sebe na putu do njega“, poručila je Marija. Ipak, postojao je još jedan razlog zbog kojeg joj je bilo važno da stigne do cilja.

„Moj Mario ovih dana gleda Rokija kako se penje uz stene. I dok sam se jutros borila za svaki sledeći korak, mislila sam na njega. Želela sam da stignem na vrh. Da mu snimim taj trenutak. Da mu ostavim uspomenu za ceo život. Da jednog dana, kada mu se učini da je nešto nemoguće, pogleda taj snimak i seti se da je i njegova mama jednom mislila da ne može. A ipak je uspela. Ne zato što je bila najjača. Već zato što je imala razlog veći od svakog straha“, naglasila je ponosno Marija.