Važila je za NAJOMRAŽENIJU KRALJICU u istoriji! Nakon glamuroznog života, završila je na GILJOTINI

Petnaesto i poslednje dete austrijske vladarke Marije Terezije, Marija Antoaneta, odmah je po rođenju opisana kao "mala, ali potpuno zdrava nadvojvotkinja". Njen odnos s majkom bio je hladan i nepoverljiv. Ceo život je bila pod konstantnim pritiskom dominantne majke koja je upravljala velikim carstvom i pored toga ugovarala za svu svoju decu politički povoljne brakove.

Zaokupljenost carice politikom i starijom decom rezultiralo je činjenicom da je Marija Antoaneta odrasla kao najlošije obrazovano od sve dece. Sa dvanaest godina jedva je čitala i pisala svoj materinski jezik, a kamoli francuski, jezik tadašnjeg civiliziranog sveta. Jedino u čemu je bila talentovana je muzika. Jako je lepo svirala čembalo, spinet i klavikord.

Njene starije sestre udale su se za najuglednije evropske kraljeve i prestolonaslednike jer su tim brakom trebale da učvrste veze između Svetog Rimskog Carstva i ostalih katoličkih kraljevstva. To se i od nje očekivalo. Obećana je francuskom kralju kad joj je bilo 12 godina.

Majka je kćerku pre udaje za francuskog prestolonaslednika podsetila na dužnost prema otadžbini. Zatražila je od nje da ne zaboravi svoje poreklo, te da na dvoru uvek promoviše austrijske interese.

• Bila je MRTVA 11 MINUTA i za to vreme POSETILA I RAJ I PAKAO! Videla je svoje preminulo dete: "Svi su vrištali, bilo je užasno..."

Živela raskalašno i raskošno

Međutim Marija Antoneta je bila vrlo rastrošna i razmažena iako je narod gladovao, često je organizovala zabave, kockala se, a najveća strast bili su joj nakit i skupocena odeća. Njena kolekcija odeće bila je ogromna, a zauzimala je tri cele sobe u Versaju. Garderoba joj je bila ograničena na 36 haljina za zimu i 36 haljina za leto ali kraljica je volela modu pa je naručivala daleko više.

Kako je njena popularnost zbog navedenoga padala, među narodom su se pojavile brojne karikature sa njenim likom u seksualnim pozama s muškarcima, ženama i konjima (ponekad sa svima istovremeno).

Iako je sa godinu dana starijim suprugom Lujom XVI za kojeg su udala s 15 godina brak konzumirala tek nakon sedam godina,verovalo se da ima ljubavnika. Marija Antoaneta je iza sebe ostavila pisma, ali više od dva veka niko nije mogao dešifrovati šta u njima piše. Tačnije šta piše u onim cenzuriranim delovima koja su bila precrtana crnom tintom.

Svi raniji pokušaji da se dešifruje cenzurisani delovi pisma bili su bezuspešni, ali tim stručnjaka iz francuskog Naučnog instituta za konzervaciju zbirki (CRCC) uz pomoć najsavremenije rengenske tehnologije i infracrvenih skenera, uspeli su doći do teksta ispisanog rukom francuske kraljice.

Svi škakljivi detalji su, naime, bili prekriveni crnom tintom - pretpostavlja se da je to učinio sam švedski grof ili njegovi potomci kako bi sačuvali kraljičinu čast. Tajna je bila ta da je francuska kraljica bila u strastvenoj vezi sa švedskim grofom Akselom von Fersenom, a pojavile su se i tvrdnje da kralj Luis XVI nije bio otac dvoje njihove dece, a zajedno su ih imali četvoro.

Aksel von Fersen je inače bio prijatelj francuske kraljevske porodice, a istoričari su dugo raspravljali o prirodi njihove veze pri čemu su neki smatrali da je bila ljubavna, neki seksualna, a neki platonska. Međutim pisma otkrivaju istinu.

- Završavam ovo pismo, ali ne pre nego što ti kažem, dragi i mili moj prijatelju, da te ludo volim i obožavam u svakom trenutku - napisala je kraljica u prvih od ukupno 13 pasusa.

Foto: Profimedia

Ko je otac dece Marije Antoanete?

U knjizi britanske istoričarke Evelin Far: "Volim te ludo Marija Antoaneta: Tajna pisma” autorka tvrdi da je "prilično očigledno da je (princeza) Sofi bila Fersenovo dete" a dovodi u pitanje očinstvo Luisa XVI nad Antoanetinim sinom Luisom Čarlsom.

Kao glavni dokaz poslužilo joj je pismo koje je prijatelj kraljevskog para Kuintin Kraufurd 1791. napisao tadašnjem britanskom premijeru Vilijamu Pitu i državnom sekretaru lordu Grenvilu i u kojem je navodno tvrdio da bi grof u stvari mogao biti otac prestolonaslednika (najstarijeg sina francuskog kralja).

Zaljubljeni grof je u jednom pismu pisao kraljici:

-Volim te i volet ću te ludo do kraja života - a ona mu je rekla da je on najvoljeniji i najnežniji muškarac, te da njeno srce pripada njemu, navodi Farova u svojoj knjizi.

- Volim te ludo - je prilično moćna izjava kraljice, to nećete reći samo nekom dobrom prijatelju. Ona zaista puno govori - ukazuje na fizičku vezu. Bili su ljubavnici, uverena je autorka. Ona još piše da je par, koji je navodno deset godina bio u seksualnoj vezi, pomoću nevidljive tinte i šifriranih imena sakrio sadržaj strastvene prepiske.

• NAJVEĆA MISTERIJA srednjeg veka! Ko su ZELENA DECA čija jeziva priča PROGANJA ljude 900 godina? Da li su ovo dokazi da je LEGENDA ipak bila STVARNOST!?

Površna osoba koja je odana hedonizmu

Francuska kraljica Marija Antoaneta tokom istorije prikazivana je kao površna osoba, odana hedonizmu. Međutim, savremeni istoričari tvrde da je činila mnogo više dobra nego što joj je priznato te da su joj brojne afere pripisali neprijatelji, takođe tvrde da i nije bila toliko željna skupocenih stvari koliko nije shvatala značaj i pojam novca.

I slavna rečenica “Ako nemate hleba, jedite kolače” navodno uopšte nije njena. Danas se smatra da je ovaj citat potekao od Žan Žak Rusoa, koji je jednom prilikom izjavio da je to rekla "jedna princeza", misleći pritom na suprugu Luja XIV.

Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja, pogubljena je na giljotini pred 300 hiljada Parižana.

"Nisu me slušali, o meni su svedočili ljudi koje nikada nisam videla, a i oni koji su me poznavali lagali su," zapisala je posle suđenja Marija Antoaneta u svoj tajni dnevnik. Poslednje rečenice njenog dnevnika napisala je prijateljica: "Straža joj je odsekla kosu i ruke vezala na leđima. Sat vremena vukli su je po Parizu pred gnevnom svetinom... Dok se uspinjala, gledala je u svetinu i slučajno krvniku stala na nogu. Poslednje njene reči su bile: "Oprostite, gospodine."

Telo joj je bilo bačeno u zajedničku, neoznačenu grobnicu u dvorištu crkve Rue d'Anjou, a 1815. godine je ekshumirano i prebačeno u kriptu Bazilike sv. Denisa.